(ВИДЕО) ОВДЕ СЕ РУЧАК ПРИПРЕМА У ВУЛКАНУ Подсећа на нешто што бисмо наручили у српској кафани, али...

Када кажемо Португал, обично помислимо на океан, Порто, Лисабон или добра вина, а мање на Азорска острва која се налазе усред Атлантика.

Азори се састоје од девет вулканских острва, удаљених око 1.500 километара од континенталног Португала, а одликује их бујна вегетација, без великих врућина или хладноћа. Ипак, влажност ваздуха је велика јер киша може пасти у сваком тренутку те немојте много да се уздате у временску прогнозу.

Сао Мигуел је највеће острво Азора и красе га бројна језера, дивни видиковци, термални извори као и најстарија плантажа чаја у Европи.

Оно што се посебно издваја на Сао Мигелу је локална кухиња, тачније, јело које стиже право из вулкана!

На први поглед острвски специјалитет познат као козидо дас фурнас (cozido das furnas) се не разликује од нечега што бисмо и у Србији наручили у кафани, у питању су различите врсте меса са поврћем у глиненој посуди, али је начин спремања јела врло специфичан.

Нису потребни ни струја ни гас, већ само мало стрпљења док се месо и поврће кувају захваљујући топлоти воде и вулканске земље.

Кувари најпре припремају више врста меса и кобасица, као и поврће попут кромпира, купуса и шаргарепе. Састојци током кувања пуштају сопствене сокове у којима се дуго крчкају на пари. Најважнији, а многима и најтежи део рецепта јесте рано устајање. Кувари се буде у четири сата ујутру како би спустили лонце у рупе дубоке око једног метра одакле се уздижу вулканска испарења.

Припрема овог специјалитета, који у Португалу има сличан статус као пека у Хрватској или сач у Србији, првенствено је мушки посао. Иако има и жена које то вешто раде, најлакше је у пару спустити тежак лонац. То најчешће чине очеви са синовима, преносећи им породичне тајне кувања које се чувају генерацијама.

Козидо се кува између шест и осам сати на температури од око 100 степени Целзијуса и то је тако већ готово један век.

Некада се нису користили лонци са поклопцима, већ су се намирнице умотавале у чаршаве и спуштале у рупе. Куће на острву које у својим двориштима имају гејзире са топлом водом редовно их користе за припрему пасуља, јела од бакалара и других локалних специјалитета.

Како се наручује козидо дас фурнас?

То је нешто у чему туристи често греше. Када стигну у места Фурнас или Сете Цидадеш, прилично гладни, и дођу до одређених ресторана, могу помислити да не раде. То је зато што су лонци са јелима већ припремљени претходног дана. Савет је да се оброк резервише најмање један дан унапред, можда чак и до три дана унапред у јулу и августу када су веће гужве.

Локалци препоручују да се на ручак дође око 14 часова или касније. Јело је најбоље у првом сату након што се извуче из земље. Идеално је резервисати термин између 12.30 и 13 часова.

Подразумева се да козидо дас фурнас поделити две или више особа, па ако путујете сами, нагласите да је за једну особу.

Потпуно искуство ипак подразумева долазак око 10.30, када се лонци ваде из вулканског тла, а затим одлазак на ручак. На крају се можете засладити уз Боло Лêведо, традиционално азорско слатко пециво.

Језеро у вулканском кратеру

Осим у јелу, на овом подручју можете да уживате у нестварној природи.

Лагоа дас Фурнас једно је од најпознатијих места на Азорском архипелагу и незаобилазна дестинација на острву Сао Мигуел. Ово прелепо језеро се налази у месту Фурнас.

Смештено унутар древног вулканског кратера, Лагоа дас Фурнас заузима значајан део калдере вулкана Фурнас.

Вулкан није еруптирао још од 1630. године, али се могу видети стална испарења због чега је и могуће козидо припремити на тако јединствен начин.

Caldeiras das Furnas (котлови Фурнаса) и Fumarolas das Furnas (фумароле Фурнаса) посебно се издвајају по својој непрекидној вулканској активности. Ове активне фумароле и геотермални извори ослобађају пару и гасове, при чему се температуре крећу између 66 и 93 степена Целзијуса, што их чини изузетним природним феноменом.

Језеро није за купање, тако да га можете само сликати и уживати у крајолику.

Сама долина Фурнас је класификована као заштићени пејзаж који обухвата око 3.150 хектара. Језеро је центар много већег геотермалног система, иста топлота која покреће кључање у калдерама на јужној обали напаја и термалне базене у баштама Тера Ностра и Поçа да Дона Беија, удаљеним свега пет минута вожње.

Еруптивна активност из 1630. године, која је формирала данашњу структуру језерског басена, преобликовала је читаву долину, а ивице старог кратера и данас се могу уочити ако се стане на видиковац Пицо до Феро и погледа наниже.

Већина дрвећа које окружује језеро представља секундарну ловорову шуму, првобитна вегетација је посечена током 19. века, а обнова показује колико је овај екосистем снажан.

ЕУправо зато