VINSKA KARTA PETRA SAMARDŽIJE: Bermet i vermut u rodu

Vino o kojem se uopšteno zna sve, ali o svakom pojedinačno gotovo ništa, najprodavanije i najtraženije je u srpskoj prestonici vina. Decenijama posle Drugog svetskog rata Sremski Karlovci nisu imali svoje vino, u novije vreme ponosi se svojim vekovima slavnim bermetom, aromatizovanim vinom s kojim se dočekuju i ispraćaju sve brojniji gosti i turisti iz celog sveta. 

Bermet spada u specijalna vina, koja se po načinu proizvodnje i po svojim osobinama, razlikuju od vina proizvedenih redovnim postupkom. U svim zemljama njihovo dobijanje regulisano je zakonskim propisima. 

Svrstavaju se u tri grupe: desertna, aromatizovana i penušava. Aromatizovana se prave od prirodnih vina uz dodatak mirišljivih biljaka i mirođija. Ubrajaju se u aperitivna pića jer se piju pre obeda radi podsticanja na bolji apetit, naročito za bogatom trpezom. Ova su vina poznata pod imenom: vermut, bermet i pelinkovac. 

Najčešći naziv im je vermut, od nemačke reči „Wermut”, što znači pelin (Artemisia absinthium), koji predstavlja glavni začin u proizvodnji ovih pića. 

Po kafićima i barovima celog sveta, jedan od najpoznatijih i najtraženijih proizvoda sigurno je vermut, koji je nastao u Pijemontu i postao napitak - aperitiv koji odgovara opštem ukusu. Kad bi na Marsu postojao život, sigurno bi se među prvim izvoznim proizvodima našlo ovo aromatizovano vino, koje varira od crvenog kao cigla do belog kao hartija, od žutog kao slama do izrazito žutog, sa nizom primamljivih ukusa, čas slatkim, čas neutralnim, čas gotovo pikantnim, čas gorkim.

Prvi proizvođači modernog vermuta bili su Antonio i Benedeto Karpano 1786. Međutim, poreklo aromatizovanog vina seže daleko unatrag, sve do antičke Grčke, zemlje koja je bila bogata žbunjem kao što je pelin ili divlji pelin i kritski jasenak. 

Gotovo je sigurno da je njegov izumitelj bio najpoznatiji lekar antike, Hipokrat, rođen 460. pre Hrista, kojem nisu promakle vrline blagotvornih supstanci prirodnih biljaka. On je počeo da stavlja u vino cvetove pelina i listove jasenka, dobijajući ono što se kasnije u srednjem veku nazivalo „Hipokratovo vino”, ili „vinuum absinthianum”, ili jednostavnije „vino s travama”. 

Postepeno su vinu dodavane i druge supstance, kao cimet, slatki bademi, siva ambra zaslađena medom. Da bi se vina razblažila poveravana su apotekarima da bi ih aromatizvali tučenjem trava u stupi i na mnoge druge načine, ponekad i bizarne.

Tek krajem  osamnaestog veka pojavila se tehnologija kojom je aromatizovano vino ušlo  u novu proizvodnu dimenziju, oslanjajući se na stručnost pijemontskih pionira. 

Tek 1838. godine priprema vermuta dobila je industrijski karakter. Postepeno se razvijaju poznate kuće, početkom druge polovine 18. veka: Ćincano, Ganča, Martini...

Postignuti rezultati bili su imponujući i ovaj proizvod, pošto je osvojio Italiju, Francusku i Nemačku, jako se proširio i u Ameriku i druge zemlje sveta. Uspeh vermuta prate i različite legende, među kojima je i ona o tajnim receptima koje kuće ljubomorno čuvaju.

Enolozi najpopularnijih proizvođača uvek su se okruživali misterijom, nastojeći da koriste vrlo retko bilje širom sveta. Travama koje se koriste za aromatizaciju pripisuju se naročita svojstva, na primer, muskatni oraščići pobuđuju intelektualnu funkciju, đumbir podstiče cirkulaciju, zatim trave koje su izvrstan prečistač jetre... Dakle, vermut ima terapeutske osobine. 

Bermet je najbliži rođak vermutu. Zbog sličnosti u imenu sa reči vermut za pelin pretpostavlja se da je kod nas došao iz Nemačke. 

Veštinom njegovog spravljanja prvi su kod nas ovladali kaluđeri manastira i vinogradari u Sremu, i to još u 18. veku. U prošlosti, bermet je proslavio fruškogorsko vinogradarstvo i vinarstvo. Pio se na bečkom dvoru i u Pešti, a izvožen je i u Ameriku.

Posle višedecenijskog prekida njegove proizvodnje, drugom polovinom prošlog veka, fruškogorski bermet je opet kralj i ponos fruškogorskih vina. Zasluga je to viševekovne slave ovog fruškogorskog dragulja, ali još više zaštite njegovog geografskog porekla. 

Zahvaljujući trudu velikog stručnjaka enologa Jovana Popova na Elaboratu o zaštiti geografskog porekla fruškogorskog bermeta, dvadeset članova Udruženja, koji proizvode ovo vino, dobilo je podršku i garanciju države kakvu nikada nije imalo u svojoj dugoj i slavnoj prošlosti. 

Završiću s citatom iz knjige „Čavrljanje o vinu” (Zagreb, 1993) Srećka Ljubljanovića. U tekstu pod naslovom „Samoborski bermet” on, pored ostalog, kaže: „... veštinom spravljanja bermeta prvi su ovladali manastiri i građani s područja Fruške gore i to još u 18. stoleću. 

Zapisano je da su sremskokarlovački mitropoliti, a naročito Đorđe (umesto Pavle, primedba P. S.) Nenadović (1749-1768) i Stefan Stratimirović (1790-1836), među ostalim, koristili i bermet kada je trebalo 'smekšati' utjecajne političke krugove u carskom Beču.  Međutim, povijest samoborskog bermeta je drugačija. 

Njegov se nastanak veže za 1808. godine, tj. vrijeme kada je Samobor bio u vlasti Francuza i sastavni dio Napoleonove Ilirije. Tada su Francuski vojnici s ostalim civilizacijskim i kulturnim tečevinama, prenijeli samoborskim purgerima i veštinu pripremanja bermeta. I tako se ona u obitelji Filipec čuva već nekoliko generacija.”