SZO upozorava! NEMA MESTA OPUŠTANJU Deca su najugroženija, a ove namirnice najčešće dovode do TROVANJA
Novi izveštaj Svetske zdravstvene organizacije pokazuje da milioni ljudi širom sveta trpe teške zdravstvene posledice zbog bolesti izazvanih hranom, odnosno hranom koja je kontaminirana ili nije pravilno pripremljena i skladištena.
Salmonela, kampilobakter, listerija i opasni sojevi bakterije E. coli među najčešćim su uzročnicima bolesti koje se prenose hranom u Evropi, a na globalnom nivou posledice su mnogo ozbiljnije nego što se procenjivalo.
Nebezbedna hrana oduvek je bila veliki javnozdravstveni problem
U novom izveštaju objavljenom uoči Svetskog dana bezbednosti hrane, 7. juna, SZO procenjuje da milioni ljudi širom sveta trpe teške zdravstvene posledice kao rezultat konzumiranja kontaminirane hrane ili hrane kojom se nepravilno rukuje.
– Bezbednost hrane nije apstraktno pitanje. Ona se tiče svakog obroka, svake porodice, svakog dana. Nebezbedna hrana oduvek je bila velika briga javnog zdravlja, ali do sada nam je nedostajala šira slika njenih ogromnih ljudskih i ekonomskih gubitaka – izjavio je dr Tedros Adanom Gebrejesus, generalni direktor SZO.
Prema procenama SZO, više od 860 miliona ljudi svake godine oboli od bolesti izazvanih hranom, dok broj smrtnih slučajeva dostiže oko 1,5 miliona. SZO navodi da se veliki deo tih bolesti i smrti može sprečiti poboljšanjem pristupa čistoj vodi, sanitarnim uslovima i higijeni, primenom bezbednosnih mera u proizvodnji hrane poput pasterizacije, kao i boljim pristupom zdravstvenoj zaštiti za ranjive grupe stanovništva.
Bolesti koje se prenose hranom mogu biti zarazne ili posledica delovanja toksina. Nastaju kada bakterije, virusi, paraziti ili hemijske supstance uđu u organizam putem kontaminirane hrane.
Najčešće bolesti izazvane hranom
U Evropi se među najčešćim uzročnicima izdvajaju:
Kampilobakterioza, koja je najčešće povezana sa sirovim ili nedovoljno termički obrađenim živinskim mesom, nepasterizovanim mlekom, mesom preživara i kontaminiranom vodom. Broj slučajeva obično raste tokom letnjih meseci.
Salmonela, koja se najčešće dovodi u vezu sa jajima i sirovim mesom svinja, ćurki i pilića. Simptomi uključuju povišenu temperaturu, dijareju i grčeve u stomaku, a infekcija može biti opasna po život ako bakterija dospe u krvotok.
STEC infekcije, uzrokovane određenim sojevima bakterije Escherichia coli, koje se dovode u vezu sa sirovim i nedovoljno pečenim mesom, mlečnim proizvodima od nepasterizovanog mleka, sirovim lisnatim povrćem i nepasterizovanim sokovima.
Listerioza, retka ali često veoma teška infekcija koju karakterišu visoke stope hospitalizacije i smrtnosti.
Najugroženija su deca mlađa od pet godina
Stručnjaci SZO poručuju da su ulaganja u prevenciju i nadzor prehrambenih rizika neophodna kako bi se smanjio broj obolelih i umrlih širom sveta. U izveštaju se navodi da su posebno ranjiva deca mlađa od pet godina, koja imaju čak tri puta veći rizik od obolevanja u poređenju sa starijom decom i odraslima.
Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da su mala deca osetljivija i na hemijske kontaminante u hrani, koji mogu negativno da utiču na razvoj mozga i izazovu trajne neurološke i razvojne posledice.
SZO upozorava da bi klimatske promene mogle dodatno da povećaju rizik od postojećih, ali i novih bolesti koje se prenose hranom.
