СЗО упозорава! НЕМА МЕСТА ОПУШТАЊУ Деца су најугроженија, а ове намирнице најчешће доводе до ТРОВАЊА
Нови извештај Светске здравствене организације показује да милиони људи широм света трпе тешке здравствене последице због болести изазваних храном, односно храном која је контаминирана или није правилно припремљена и складиштена.
Салмонела, кампилобактер, листерија и опасни сојеви бактерије E. coli међу најчешћим су узрочницима болести које се преносе храном у Европи, а на глобалном нивоу последице су много озбиљније него што се процењивало.
Небезбедна храна одувек је била велики јавноздравствени проблем
У новом извештају објављеном уочи Светског дана безбедности хране, 7. јуна, СЗО процењује да милиони људи широм света трпе тешке здравствене последице као резултат конзумирања контаминиране хране или хране којом се неправилно рукује.
– Безбедност хране није апстрактно питање. Она се тиче сваког оброка, сваке породице, сваког дана. Небезбедна храна одувек је била велика брига јавног здравља, али до сада нам је недостајала шира слика њених огромних људских и економских губитака – изјавио је др Тедрос Аданом Гебрејесус, генерални директор СЗО.
Према проценама СЗО, више од 860 милиона људи сваке године оболи од болести изазваних храном, док број смртних случајева достиже око 1,5 милиона. СЗО наводи да се велики део тих болести и смрти може спречити побољшањем приступа чистој води, санитарним условима и хигијени, применом безбедносних мера у производњи хране попут пастеризације, као и бољим приступом здравственој заштити за рањиве групе становништва.
Болести које се преносе храном могу бити заразне или последица деловања токсина. Настају када бактерије, вируси, паразити или хемијске супстанце уђу у организам путем контаминиране хране.
Најчешће болести изазване храном
У Европи се међу најчешћим узрочницима издвајају:
Кампилобактериоза, која је најчешће повезана са сировим или недовољно термички обрађеним живинским месом, непастеризованим млеком, месом преживара и контаминираном водом. Број случајева обично расте током летњих месеци.
Салмонела, која се најчешће доводи у везу са јајима и сировим месом свиња, ћурки и пилића. Симптоми укључују повишену температуру, дијареју и грчеве у стомаку, а инфекција може бити опасна по живот ако бактерија доспе у крвоток.
STEC инфекције, узроковане одређеним сојевима бактерије Escherichia coli, које се доводе у везу са сировим и недовољно печеним месом, млечним производима од непастеризованог млека, сировим лиснатим поврћем и непастеризованим соковима.
Листериоза, ретка али често веома тешка инфекција коју карактеришу високе стопе хоспитализације и смртности.
Најугроженија су деца млађа од пет година
Стручњаци СЗО поручују да су улагања у превенцију и надзор прехрамбених ризика неопходна како би се смањио број оболелих и умрлих широм света. У извештају се наводи да су посебно рањива деца млађа од пет година, која имају чак три пута већи ризик од оболевања у поређењу са старијом децом и одраслима.
Посебну забринутост изазива чињеница да су мала деца осетљивија и на хемијске контаминанте у храни, који могу негативно да утичу на развој мозга и изазову трајне неуролошке и развојне последице.
СЗО упозорава да би климатске промене могле додатно да повећају ризик од постојећих, али и нових болести које се преносе храном.
