„У почетку личи на тровање храном" ДР НЕСТОРОВИЋ О ВИРУСУ С КРУЗЕРА СМРТИ: Има га и У СРБИЈИ, лакши облик попут ЗАПАЉЕЊА ПЛУЋА, док тежи НАПАДА БУБРЕГЕ, а преживели се БОРЕ с озбиљним ОШТЕЋЕЊИМА

Брод са око 150 људи, углавном туриста из Велике Британије, САД и Шпаније, данима плута уз обалу западне Африке док медицинске екипе покушавају да организују хитну евакуацију заражених.

О томе како је могуће да се овакав вирус појави на броду усред океана за "Јутро на Блиц" говорио је пулмолог, педијатар и алерголог Бранимир Несторовић. Он сматра да је највероватније дошло до присуства заражених глодара унутар самог брода и вентилационог система.

Несторовић је објаснио да се хантавирус најчешће преноси ваздухом, односно удисањем честица које настају након што се осуши урин заражених глодара.

Како каже, вирус потом доспева у ваздух, а у случају крузера вероватно се проширио кроз вентилациони систем брода. Управо због тога сматра да путници нису морали да имају директан контакт са пацовима или мишевима да би се заразили, већ је било довољно да удишу контаминиран ваздух у затвореном простору.

Два облика болести
Говорећи о последицама инфекције, навео је да хантавирус може изазвати два облика болести.

Први је респираторни облик који подсећа на тешко запаљење плућа и може имати смртност до 30 одсто.

Међутим, упозорава да је много опаснији облик који напада бубреге, односно хемолитичко-уремички синдром, јер код великог броја оболелих остају трајна оштећења бубрега чак и када преживе болест.

Почетни симптоми личе на тровање храном
Др Несторовић је објаснио да почетни симптоми хантавируса могу личити на стомачне тегобе или тровање храном, због чега болест у почетку може да завара.

Како каже, код опаснијег, бубрежног облика болести смртност је знатно већа, док плућни облик прати симптоме сличне тешком запаљењу плућа - висока температура, кашаљ и отежано дисање.

Први заражени били преблизу глодара
Када је реч о самом крузеру, Несторовић сматра да је готово сигурно да су се на броду налазили заражени пацови или мишеви, односно њихово гнездо, из ког се вирус проширио даље кроз вентилацију.

Додао је и да претпоставља да су први заражени путници били смештени у кабинама близу места где су се налазили глодари, па су због тога први били изложени вирусу.

Лето је, вируси су лети доста неотпорни на ултравиолетне зраке. Према томе довољно је да изађеш мало на сунце, да проведеш на палуби и вирус не може да преживи. Тако да претпостављам да циркулише у том затвореном кругу - рекао је др Несторовић.

"Често остане трајно оштећена функција бубрега"
Несторовић се такође дотакао и чињенице да и даље нису објављени детаљи анализа на основу којих је утврђено да је реч о хантавирусу. Објаснио је да се таква дијагноза може потврдити искључиво специфичним тестовима из крви и да није могуће олако закључити о којој инфекцији је реч.

Осврнуо се и на наводе Светске здравствене организације да се не може потпуно искључити могућност преноса са човека на човека, након што су поједини заражени били у блиском контакту.

Годишње у Србији десетак случајева хантавируса
Ми имамо сваке године у Србији, код мене на мојој бившој клиници, увек је било бар десетак таквих случајева код деце и код одраслих који имају тај хантавирус. То се најчешће догађа кад деца оду, рецимо, код бабе и деде на село, па ту има неки амбар, има мишева, пацова и онда се заразе, јако је озбиљна болест. Јавља се поремећај, то је згрушавање крви, морају да иду на дијализу. Често остане трајно оштећена функција бубрега. Према томе, није то толико непозната болест, али није много честа зато што нема много директних контаката између људи и глодара - објаснио је.

Иако је случај са крузера изазвао велику пажњу због смрти путника и сумње на опасан вирус усред океана, Несторовић сматра да хантавирус није нова ни непозната болест, већ озбиљна инфекција која се углавном преноси преко заражених глодара и затворених простора.

Несторовић је указао и на чињеницу колико су данас свет и путовања повезани, наводећи да се заразне болести више не могу везивати само за један део планете.

Као главну поруку истиче да су модерна путовања и глобална повезаност променили начин ширења зараза, па данас практично нема болести која може остати ограничена само на један део света, пише Блиц.