OPASNOST KOJU MNOGI NE ZNAJU Krpelj može da vas učini alergičnim na namirnicu koju konzumirate svakodnevno
Krpelji su poznati po prenosu infekcija koje mogu da izazovu ozbiljne bolesti, uključujući lajmsku bolest i krpeljni encefalitis. Međutim, oni su takođe odgovorni i za manje poznato stanje - alfa-gal sindrom, alergiju na meso opasnu po život, koja može da se razvije nedeljama ili mesecima nakon ugriza krpelja.
Alfa-gal sindrom prvi put se dovodi u vezu sa određenom vrstom krpelja pre oko 15 godina. Sindrom se dijagnostikuje sve češće kako raste svest i sve više ljudi prijavljuje alergijske simptome nakon konzumiranja mesa, a u nekim slučajevima i mlečnih proizvoda. Treba napomenuti da ova alergija ne utiče na konzumiranje morskih plodova ili živine, piletine, ćuretine i jaja.
Za razliku od drugih bolesti koje prenose krpelji, alfa-gal sindrom nije uzrokovan bakterijom ili virusom. Javlja se kada ljudski imuni sistem pokrene alergijski odgovor na vrstu šećera poznatu kao alfa-gal, što je skraćenica od galaktoza-a. Ovaj šećer se nalazi u mesu većine sisara, kao što su krave, svinje i ovce, i u pljuvački određenih krpelja, ali ne i kod ljudi ili drugih primata.
Kada se konzumira, obično je bezopasan. Međutim, kada krpelji koji ga nose ugrizu kroz kožu, mogu direktno da ga unesu u krvotok, što podstiče razvoj antitela kod ljudi - proteina imunog sistema koji se bore protiv „stranih osvajača” koji uče da identifikuju i napadaju molekule alfa-gal šećera. Nakon toga, kada ljudi konzumiraju meso sisara, alfa-gal antitela mogu da izazovu alergijsku reakciju.
- Ispostavlja se da je koža fantastičan način za izazivanje alergijske reakcije. Ako se sve ovo dešava oralno, i ako jedemo alfa-gal kao što to radimo sa odrescima ili roštiljem, onda ne bismo postali alergični - ističe dr Skot Komins, istraživač alfa-gal sindroma na Univerzitetu Severna Karolina.
Simptomi alfa-gal sindroma često se ne javljaju odmah. Reakcija može da se razvije tek do šest sati nakon konzumiranja crvenog mesa, a samo stanje može da nastaje postepeno, tokom nekoliko nedelja ili meseci. Kod nekih osoba simptomi s vremenom postaju sve izraženiji.
- Osoba može da pojede meso uveče, a zatim se tokom noći probudi sa snažnim simptomima. Zbog toga je i pacijentima i lekarima teško da povežu alergijsku reakciju sa hranom koja je pojedena nekoliko sati ranije - naglašavaju istraživači.
Mogući simptomi sindroma alfa-gal su osip, intenzivan svrab, probavne tegobe poput nadutosti i nelagodnosti u stomaku, teške alergijske reakcije. U najtežim slučajevima može da dođe do anafilaksije, oticanja, otežanog disanja i šoka.
Sindrom alfa-gal dijagnostikuje se krvnim testom na prisustvo IgE antitela, ali stručnjaci upozoravaju da laboratorijski nalaz sam po sebi nije dovoljan za postavljanje dijagnoze.
- Test krvi je veoma koristan, ali ne može da bude jedini kriterijum za dijagnozu. Potrebni su i stvarni simptomi jer u alergologiji često nailazimo na lažno pozitivne rezultate - podseća dr Komins i dodaje da kod dela obolelih, alergija s vremenom može da oslabi ili nestane. Prema iskustvu dr Kominsa, to se dešava kod približno 15 do 20 odsto pacijenata. Ipak, treba izbegavati novi ugriz krpelja kako bi se smanjio rizik od ponovne pojave bolesti.