ОПАСНОСТ KОЈУ МНОГИ НЕ ЗНАЈУ Крпељ може да вас учини алергичним на намирницу коју конзумирате свакодневно
Kрпељи су познати по преносу инфекција које могу да изазову озбиљне болести, укључујући лајмску болест и крпељни енцефалитис. Међутим, они су такође одговорни и за мање познато стање - алфа-гал синдром, алергију на месо опасну по живот, која може да се развије недељама или месецима након угриза крпеља.
Алфа-гал синдром први пут се доводи у везу са одређеном врстом крпеља пре око 15 година. Синдром се дијагностикује све чешће како расте свест и све више људи пријављује алергијске симптоме након конзумирања меса, а у неким случајевима и млечних производа. Треба напоменути да ова алергија не утиче на конзумирање морских плодова или живине, пилетине, ћуретине и јаја.
За разлику од других болести које преносе крпељи, алфа-гал синдром није узрокован бактеријом или вирусом. Јавља се када људски имуни систем покрене алергијски одговор на врсту шећера познату као алфа-гал, што је скраћеница од галактоза-а. Овај шећер се налази у месу већине сисара, као што су краве, свиње и овце, и у пљувачки одређених крпеља, али не и код људи или других примата.
Kада се конзумира, обично је безопасан. Међутим, када крпељи који га носе угризу кроз кожу, могу директно да га унесу у крвоток, што подстиче развој антитела код људи - протеина имуног система који се боре против „страних освајача” који уче да идентификују и нападају молекуле алфа-гал шећера. Након тога, када људи конзумирају месо сисара, алфа-гал антитела могу да изазову алергијску реакцију.
- Испоставља се да је кожа фантастичан начин за изазивање алергијске реакције. Ако се све ово дешава орално, и ако једемо алфа-гал као што то радимо са одресцима или роштиљем, онда не бисмо постали алергични - истиче др Скот Коминс, истраживач алфа-гал синдрома на Универзитету Северна Каролина.
Симптоми алфа-гал синдрома често се не јављају одмах. Реакција може да се развије тек до шест сати након конзумирања црвеног меса, а само стање може да настаје постепено, током неколико недеља или месеци. Kод неких особа симптоми с временом постају све израженији.
- Особа може да поједе месо увече, а затим се током ноћи пробуди са снажним симптомима. Због тога је и пацијентима и лекарима тешко да повежу алергијску реакцију са храном која је поједена неколико сати раније - наглашавају истраживачи.
Могући симптоми синдрома алфа-гал су осип, интензиван свраб, пробавне тегобе попут надутости и нелагодности у стомаку, тешке алергијске реакције. У најтежим случајевима може да дође до анафилаксије, отицања, отежаног дисања и шока.
Синдром алфа-гал дијагностикује се крвним тестом на присуство ИгЕ антитела, али стручњаци упозоравају да лабораторијски налаз сам по себи није довољан за постављање дијагнозе.
- Тест крви је веома користан, али не може да буде једини критеријум за дијагнозу. Потребни су и стварни симптоми јер у алергологији често наилазимо на лажно позитивне резултате - подсећа др Коминс и додаје да код дела оболелих, алергија с временом може да ослаби или нестане. Према искуству др Коминса, то се дешава код приближно 15 до 20 одсто пацијената. Ипак, треба избегавати нови угриз крпеља како би се смањио ризик од поновне појаве болести.