INTERVJU: ČARNA MILINKOVIĆ, DIREKTORKA MUZEJA VOJVODINE Čuvar bogatog nasleđa i multikulturalnog identiteta
Muzej Vojvodine je jedan od najstarijih, najznačajnijih i najvećih muzeja u zemlji.
Njegovi počeci mogu se pratiti do Budimpešte, gde je 1847. godine osnovana Srpska narodna zbirka zaslugom grupe rodoljubivih intelektualaca, koji su želeli da sačuvaju nacionalnu kulturu Srba na prostorima Habzburške monarhije. Jedna od istaknutih ličnosti tog vremena bio je Sava Tekelija, mađarski plemić srpskog porekla, koji je poklonio veliki broj vrednih predmeta za Srpsku narodnu zbirku. Zbirka je prerasla u Muzej Matice Srpske 1933. godine, a nakon Drugog svetskog rata, 1947. godine u Vojvođanski muzej. Spajanjem te dve ustanove 1992. godine nastao je današnji Muzej Vojvodine. Direktorka direktora Muzej Vojvodine Čarna Milinković je u intervjuu za „Dnevnik” istakla da ta ustanova predstavlja krovnu kulturnu i muzejsku instituciju AP Vojvodine. Kao matična ustanova i najveći komleksni muzej u Srbiji sistemski prikuplja, štiti i prezentuje materijalno i nematerijalno nasleđe ovog podneblja.
U pripremi su nam i izložbe koje će publika moći da vidi do kraja godine, a koje se odnose na jubilej 200 godina do rođenja Svetozara Miletića, 150 godina postojanja Crvenog krsta i istoriju pivarstva na prostoru Vojvodine
- Njegov fundamentalni značaj ogleda se u bogatom nasleđu koje svoje početke baštini iz Muzeuma Matice srpske koji je bio osnovan u Pešti 1847. godine. Danas, Muzej Vojvodine je svedok bogate multikulturalnosti ovog prostora koja se ogleda kroz čuvanje građe koja govori o postojanju brojnih nacionalnih manjina. Takođe je i čuvar istorijskog kontinuiteta kroz brigu o građi i predmetima od paleolita do polovine 20. veka. Kao matična ustanova brine o zbirkama koje broje oko 400.000 predmeta – rekla je Čarna Milinković.
Veštačka inteligencija i virtuelna realnost
Na koji način društvene mreže i internet menjaju komunikaciju muzeja sa publikom i može li tehnologija može da približi kulturno nasleđe generacijama koje odrastaju u digitalnom dobu?
- Internet je iz korena promenio interakciju sa publikom. Preko društvenih mreža muzej komunicira neformalnijim tonom, najavljuje radionice i deli zanimljive priče koje se odnose na naše predmete i na naše zajedničko nasleđe. Kroz primenu VR (virtuelne realnosti), AR (proširene realnosti), veštačke inteligencije (AI kustosa), aplikacija i multimedijalnih vodiča, kompleksni istorijski događaji postaju interaktivni i atraktivni za mlađe generacije.
Muzej Vojvodine obuhvata tri veoma različite stalne postavke – od praistorije i istorije, preko savremene umetnosti, do događaja iz 1918. godine. Šta sve posetioci mogu da vide u okviru ovih postavki i po čemu je svaka od njih specifična?
- Muzej nudi hronološko i tematsko putovanje kroz tri celine, od kojih svaka poseduje prepoznatljive dra-gocenosti, ali i specifičnosti. Ako govorimo o arheologiji ona nudi posetiocu sveobuhvatan uvid u način života od praistorije do kasnog srednjeg veka. Naravno, uvek postoje predmeti koji privuku više ili manje pažnje. To zavisi od konteksta i mesta koje su imali u prošlosti, ali i od polja interesovanja posmatrača, odnosno posetioca. Ponekad se desi da i neki premeti koji nisu dobili veliki publicitet budu značajan deo velike slagalice koja se zove život ljudi u prošlosti. Istorija kroz rekonstrukciju građanskog života, političkih zbivanja, privrede, duhovnog života, sporta, obrazovanja približava okolnosti ovog prostora posetiocu koji zaista stvara svest o načinu razvoja gradova, društava i svih esencija koje su nezabilazan sastav građanskog okruženja. Etnologija jeste prostor u kojem se posmatrač, posebno inostrani možda i najviše zadrži. Rekonstrukcija seoske arhitekture, sačuvane alatke, odnosno oruđe kao i bogate nošnje zaista na poseban način predstavljaju društveni život multietničke Vojvodine. Izložbena tematska celina Muzej prisajedinjenja 1918. godine specifična je po tome što kroz originalna dokumenta, zastave i fotografije osvetljava isključivo prelomne istorijske događaje koji su se odnosili na Veliku narodnu skupštinu i prisajedinjenje Vojvodine Kraljevini Srbiji.
Nezaobilazna stanica na kulturnoj mapi Novog Sada
Kakvu ulogu Muzej Vojvodine ima u turističkoj ponudi Novog Sada i Vojvodine, koji sadržaji najviše interesuju posetioce i da li postoji razlika u interesovanju domaćih posetilaca i turista?
- Muzej Vojvodine je nezaobilazna tačka kulturne rute Novog Sada. Strane turiste najviše privlače rimski pozlaćeni šlemovi iz 4. veka, tri arheološka rariteta čine stalnu postavku ustanove i predstavljaju jedinstvenu kolekciju te vrste u celom svetu, potom autentična etnološka postavka, kao i rekonstrukcija vojvođanske ulice sa kraja 19. veka. Interesovanje domaćih posetilaca su naše tematske izložbe, postavka Muzej prisajedinjenja 1918. kao i bogat obrazovni program naše Pedagoške službe namenjen deci i porodicama.
Po čemu su Muzejski kompleks u Kulpinu i Etno-park „Brvnara“ jedinstveni u Srbiji?
- Muzejski kompleks u Kulpinu je specifičan po tome što na jednom mestu spaja istoriju dve značajne plemićke srpske porodice, Stratimirović i Dunđerski, dok sa druge strane tamo se nalazi jedini specijalizovani Muzej poljoprivrede u regionu, okružen zaštićenim parkom prirode. Etno-park „Brvnara“ u Bačkom Jarku jeste jedinstveni muzej na otvorenom koji trajno čuva materijalnu baštinu krajiških Srba kolonizovanih u Vojvodinu nakon Drugog svetskog rata, sa autentičnim stambenim objektom (brvnarom) prenetim iz Bosanske Krajine.
Ponekad se desi da i neki predmeti koji nisu dobili veliki publicitet budu značajan deo velike slagalice koja se zove život ljudi u prošlosti
Da li su u pripremi izložbe i programi ili gostujuće postavke?
- Stručni timovi i kustosi neprekidno rade na prezentaciji i istraživanju baštine, na šta sam posebno ponosna. Velik smo kolektiv. Imamo više od sto zaposlenih ljubitelja kulture i zaista smo i po tom pitanju kompleksni, te iz tog bogatstva stručnih lica, u stanju smo da iznesemo odlične programe i tematske izložbe. Trenutno su nam aktuelne tri izložbe od kojih su dve posvećene obeležavanju velikog jubileja - 200 godina postojanja Matice srpske: „Dva veka čuvanja baštine – Matica srpska kao začetnik muzejske misli kroz fondove Muzeja Vojvodine” i „Ekslibrisi u knjigama Biblioteke Matice srpske i izložba fotografija Ljubomir Kojić”. U pripremi su nam i izložbe koje će publika moći da vidi do kraja godine, a koje se odnose na jubilej 200 godina do rođenja Svetozara Miletića, 150 godina postojanja Crvenog krsta i istoriju pivarstva na prostoru Vojvodine. Imali smo i gostovanja naših izložbi u Muzeju Hercegovine u Trebinju „Simboli srpske državnosti na etnološkim predmetima Muzeja Vojvodine”, „Ispit zrelosti - Maturanti vojvođanskih gimnazija od polovine 19. veka do 60-ih godina 20. veka” koja je gostovala u Narodnom muzeju u Nišu, dok je trenutno u gostima u Povijesnom i pomorskom muzeju Istre u Puli izložba „Dunavskim tokom”. U maju smo otvorili stalnu postavku u Tekelijanumu u Budimpešti „Seobe se nastavljaju večno - Očima Tekelijanuma kroz vekove”. U najavi je gostujuća izložba fotografija prvog epitropa manastira Hilandara, oca Teodosija „Bogorodičin vrt” koja govori o životu Svete Gore, a koja će biti otvorena u septembru.
Na kojim naučnim i istraživačkim projektima trenutno rade kustosi i stručnjaci Muzeja?
- Osim redovnih delatnosti, projekata koji se odnose na realizaciju izložbi, terenskog rada, izdvojila bih projekat kojim Odeljenje za edukaciju i prezentaciju Muzeja Vojvodine ove godine zaokružuje 50 godina rada. Reč je o međunarodnoj konferenciji koja je posvećena ulozi muzeja u unapređenju kvaliteta života pojedinca i zajednice „Museums that care – well-being, community and museums”. Muzeji danas prevazilaze svoju tradicionalnu ulogu čuvara kulturnog nasleđa i postaju mesta susreta, dijaloga, inspiracije i emocionalnog osnaživanja. Kroz izložbe, edukativne programe i inkluzivne aktivnosti, mogu doprineti smanjenju stresa, podsticanju kreativnosti, jačanju osećaja pripadnosti i opšteg blagostanja. Izazovni trenutak u kojem živimo uticao je globalno na muzejske politike, pa je i nas naveo da promišljamo o mestu muzeja u opštoj dobrobiti pojedinca i zajednice. Konferencija će se održati na jesen, od 1 do 3. oktobra u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu.
Muzej ima ulogu nastavne baze za studente Univerziteta u Novom Sadu i Beogradu. Studenti istorije, arheologije, etnologije i konzervacije uče direktno od muzejskih savetnika
U planu sveobuhvatna obnova objekta i postavke
Predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković nedavno je posetila Muzej i tada je predstavljen elaborat o zatečenom stanju objekta, kao i idejno rešenje buduće rekonstrukcije zgrade Muzeja Vojvodine, uvođenje dodatnih sadržaja, nova stalna postavka. Da li možete nešto više reći o tome?
- Pokrajinska vlada na čelu sa Majom Gojković od 2024. godine aktivno podržava projekat sveobuhvatne obnove Muzeja Vojvodine. Ona će doneti istorijsku transformaciju ustanove. Urađen je elaborat o ispitivanju konstrukcije čitavog objekta najsavremenijim uređajima bez razaranja. Prvi put od momenta podizanja zgrade (1900. godine) imamo sve detaljne podatke o samom objektu, tačnije osnove građevinskih elemenata od kojih je sačinjena zgrada. Pored navedenog uradili smo i idejno rešenje i dobili smo tehniške uslove od Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture i u postupku smo za dobijanje lokacijskih uslova. Kao što sam rekla ovo je istorijski momenat za našu zgradu i biće potrebno vreme da se ona rekonstruiše po svim aktuelnim standardima. Rekonstrukcija zahteva ogromna finansijska, logistička i ljudska ulaganja te će se raditi fazno. Prvi korak je sanacija i rekonstrukcija celog krova. Poslednja faza je potpuno nova stalna postavka. Konceptualno osvežavanje izložbenog prostora koje će na moderniji, tehnološki podržan i interaktivan način prezentovati istoriju Vojvodine, prateći savremene evropske muzeološke trendove.
Da li i na koji način studenti istorije, arheologije, etnologije, konzervacije i drugih srodnih oblasti imaju priliku da stiču praktična znanja u Muzeju?
- Muzej ima ulogu nastavne baze za studente Univerziteta u Novom Sadu i Beogradu. Studenti istorije, arheologije, etnologije i konzervacije uče direktno od muzejskih savetnika. Uključeni su u procese dokumentacije, preventivne zaštite predmeta, vođenja tura i asistiranja pri postavljanju izložbi.
Stručni timovi i kustosi neprekidno rade na prezentaciji i istraživanju baštine, na šta sam posebno ponosna. Velik smo kolektiv. Imamo više od sto zaposlenih ljubitelja kulture i zaista smo i po tom pitanju kompleksni, te iz tog bogatstva stručnih lica, u stanju smo da iznesemo odlične programe i tematske izložbe
Koji su najveći izazovi sa kojima se muzeji danas suočavaju?
- Muzejske institucije danas balansiraju između tradicije i modernog doba. Najveći izazov sa kojim se Muzej Vojvodine godinama suočava jeste kvalitetna obrada i zaštita predmeta. Očuvanje i zaštita kulturne baštine kroz adekvatnu muzeološku obradu, konzervaciju i restauraciju predmeta, njihovo deponovanje i čuvanje u uslovima koji su propisani, jeste osnov svakog savremenog muzeja. Bez objekata koji pružaju adekvatnu zaštitu čuvanja muzejskih predmeta, suludo je zadovoljavati se samo brojem realizovanih projekata, ma koliko oni bili dobro sprovedeni. Suočavamo se sa loše organizovanim depoima, koji su posledica starog objekta, koji nije namenski pravljen za potrebe muzeja. Broj predmeta raste i oni zahtevaju standardizovane uslove čuvanja, a da bi bili sačuvani, oni moraju proći proces konzervacije i restauracije, gde smo u deficitu sa kadrom. Zahvaljujući prepoznavanju navedenih problema, Pokrajinska vlada je podržala pisanje projekta za kompletnu rekonstrukciju i obnovu zgrade koja sama po sebi predstavlja kulturno nasleđe. Naše izazove rešavamo koračanjem ka traženju rešenja i izradi istog, a ne kroz stalnu priču bez vidljivog učinka.