ИНТЕРВЈУ: ЧАРНА МИЛИНКОВИЋ, ДИРЕКТОРКА МУЗЕЈА ВОЈВОДИНЕ Чувар богатог наслеђа и мултикултуралног идентитета
Музеј Војводине је један од најстаријих, најзначајнијих и највећих музеја у земљи.
Његови почеци могу се пратити до Будимпеште, где је 1847. године основана Српска народна збирка заслугом групе родољубивих интелектуалаца, који су желели да сачувају националну културу Срба на просторима Хабзбуршке монархије. Једна од истакнутих личности тог времена био је Сава Текелија, мађарски племић српског порекла, који је поклонио велики број вредних предмета за Српску народну збирку. Збирка је прерасла у Музеј Матице Српске 1933. године, а након Другог светског рата, 1947. године у Војвођански музеј. Спајањем те две установе 1992. године настао је данашњи Музеј Војводине. Директорка директора Музеј Војводине Чарна Милинковић је у интервјуу за „Дневник” истакла да та установа представља кровну културну и музејску институцију АП Војводине. Као матична установа и највећи комлексни музеј у Србији системски прикупља, штити и презентује материјално и нематеријално наслеђе овог поднебља.
У припреми су нам и изложбе које ће публика моћи да види до краја године, а које се односе на јубилеј 200 година до рођења Светозара Милетића, 150 година постојања Црвеног крста и историју пиварства на простору Војводине
- Његов фундаментални значај огледа се у богатом наслеђу које своје почетке баштини из Музеума Матице српске који је био основан у Пешти 1847. године. Данас, Музеј Војводине је сведок богате мултикултуралности овог простора која се огледа кроз чување грађе која говори о постојању бројних националних мањина. Такође је и чувар историјског континуитета кроз бригу о грађи и предметима од палеолита до половине 20. века. Као матична установа брине о збиркама које броје око 400.000 предмета – рекла је Чарна Милинковић.
Вештачка интелигенција и виртуелна реалност
На који начин друштвене мреже и интернет мењају комуникацију музеја са публиком и може ли технологија може да приближи културно наслеђе генерацијама које одрастају у дигиталном добу?
- Интернет је из корена променио интеракцију са публиком. Преко друштвених мрежа музеј комуницира неформалнијим тоном, најављује радионице и дели занимљиве приче које се односе на наше предмете и на наше заједничко наслеђе. Кроз примену ВР (виртуелне реалности), АР (проширене реалности), вештачке интелигенције (АИ кустоса), апликација и мултимедијалних водича, комплексни историјски догађаји постају интерактивни и атрактивни за млађе генерације.
Музеј Војводине обухвата три веома различите сталне поставке – од праисторије и историје, преко савремене уметности, до догађаја из 1918. године. Шта све посетиоци могу да виде у оквиру ових поставки и по чему је свака од њих специфична?
- Музеј нуди хронолошко и тематско путовање кроз три целине, од којих свака поседује препознатљиве дра-гоцености, али и специфичности. Ако говоримо о археологији она нуди посетиоцу свеобухватан увид у начин живота од праисторије до касног средњег века. Наравно, увек постоје предмети који привуку више или мање пажње. То зависи од контекста и места које су имали у прошлости, али и од поља интересовања посматрача, односно посетиоца. Понекад се деси да и неки премети који нису добили велики публицитет буду значајан део велике слагалице која се зове живот људи у прошлости. Историја кроз реконструкцију грађанског живота, политичких збивања, привреде, духовног живота, спорта, образовања приближава околности овог простора посетиоцу који заиста ствара свест о начину развоја градова, друштава и свих есенција које су незабилазан састав грађанског окружења. Етнологија јесте простор у којем се посматрач, посебно инострани можда и највише задржи. Реконструкција сеоске архитектуре, сачуване алатке, односно оруђе као и богате ношње заиста на посебан начин представљају друштвени живот мултиетничке Војводине. Изложбена тематска целина Музеј присаједињења 1918. године специфична је по томе што кроз оригинална документа, заставе и фотографије осветљава искључиво преломне историјске догађаје који су се односили на Велику народну скупштину и присаједињење Војводине Краљевини Србији.
Незаобилазна станица на културној мапи Новог Сада
Какву улогу Музеј Војводине има у туристичкој понуди Новог Сада и Војводине, који садржаји највише интересују посетиоце и да ли постоји разлика у интересовању домаћих посетилаца и туриста?
- Музеј Војводине је незаобилазна тачка културне руте Новог Сада. Стране туристе највише привлаче римски позлаћени шлемови из 4. века, три археолошка раритета чине сталну поставку установе и представљају јединствену колекцију те врсте у целом свету, потом аутентична етнолошка поставка, као и реконструкција војвођанске улице са краја 19. века. Интересовање домаћих посетилаца су наше тематске изложбе, поставка Музеј присаједињења 1918. као и богат образовни програм наше Педагошке службе намењен деци и породицама.
По чему су Музејски комплекс у Кулпину и Етно-парк „Брвнара“ јединствени у Србији?
- Музејски комплекс у Кулпину је специфичан по томе што на једном месту спаја историју две значајне племићке српске породице, Стратимировић и Дунђерски, док са друге стране тамо се налази једини специјализовани Музеј пољопривреде у региону, окружен заштићеним парком природе. Етно-парк „Брвнара“ у Бачком Јарку јесте јединствени музеј на отвореном који трајно чува материјалну баштину крајишких Срба колонизованих у Војводину након Другог светског рата, са аутентичним стамбеним објектом (брвнаром) пренетим из Босанске Крајине.
Понекад се деси да и неки предмети који нису добили велики публицитет буду значајан део велике слагалице која се зове живот људи у прошлости
Да ли су у припреми изложбе и програми или гостујуће поставке?
- Стручни тимови и кустоси непрекидно раде на презентацији и истраживању баштине, на шта сам посебно поносна. Велик смо колектив. Имамо више од сто запослених љубитеља културе и заиста смо и по том питању комплексни, те из тог богатства стручних лица, у стању смо да изнесемо одличне програме и тематске изложбе. Тренутно су нам актуелне три изложбе од којих су две посвећене обележавању великог јубилеја - 200 година постојања Матице српске: „Два века чувања баштине – Матица српска као зачетник музејске мисли кроз фондове Музеја Војводине” и „Екслибриси у књигама Библиотеке Матице српске и изложба фотографија Љубомир Којић”. У припреми су нам и изложбе које ће публика моћи да види до краја године, а које се односе на јубилеј 200 година до рођења Светозара Милетића, 150 година постојања Црвеног крста и историју пиварства на простору Војводине. Имали смо и гостовања наших изложби у Музеју Херцеговине у Требињу „Симболи српске државности на етнолошким предметима Музеја Војводине”, „Испит зрелости - Матуранти војвођанских гимназија од половине 19. века до 60-их година 20. века” која је гостовала у Народном музеју у Нишу, док је тренутно у гостима у Повијесном и поморском музеју Истре у Пули изложба „Дунавским током”. У мају смо отворили сталну поставку у Текелијануму у Будимпешти „Сеобе се настављају вечно - Очима Текелијанума кроз векове”. У најави је гостујућа изложба фотографија првог епитропа манастира Хиландара, оца Теодосија „Богородичин врт” која говори о животу Свете Горе, а која ће бити отворена у септембру.
На којим научним и истраживачким пројектима тренутно раде кустоси и стручњаци Музеја?
- Осим редовних делатности, пројеката који се односе на реализацију изложби, теренског рада, издвојила бих пројекат којим Одељење за едукацију и презентацију Музеја Војводине ове године заокружује 50 година рада. Реч је о међународној конференцији која је посвећена улози музеја у унапређењу квалитета живота појединца и заједнице „Museums that care – well-being, community and museums”. Музеји данас превазилазе своју традиционалну улогу чувара културног наслеђа и постају места сусрета, дијалога, инспирације и емоционалног оснаживања. Кроз изложбе, едукативне програме и инклузивне активности, могу допринети смањењу стреса, подстицању креативности, јачању осећаја припадности и општег благостања. Изазовни тренутак у којем живимо утицао је глобално на музејске политике, па је и нас навео да промишљамо о месту музеја у општој добробити појединца и заједнице. Конференција ће се одржати на јесен, од 1 до 3. октобра у Музеју Војводине у Новом Саду.
Музеј има улогу наставне базе за студенте Универзитета у Новом Саду и Београду. Студенти историје, археологије, етнологије и конзервације уче директно од музејских саветника
У плану свеобухватна обнова објекта и поставке
Председница Покрајинске владе Маја Гојковић недавно је посетила Музеј и тада је представљен елаборат о затеченом стању објекта, као и идејно решење будуће реконструкције зграде Музеја Војводине, увођење додатних садржаја, нова стална поставка. Да ли можете нешто више рећи о томе?
- Покрајинска влада на челу са Мајом Гојковић од 2024. године активно подржава пројекат свеобухватне обнове Музеја Војводине. Она ће донети историјску трансформацију установе. Урађен је елаборат о испитивању конструкције читавог објекта најсавременијим уређајима без разарања. Први пут од момента подизања зграде (1900. године) имамо све детаљне податке о самом објекту, тачније основе грађевинских елемената од којих је сачињена зграда. Поред наведеног урадили смо и идејно решење и добили смо технишке услове од Градског завода за заштиту споменика културе и у поступку смо за добијање локацијских услова. Као што сам рекла ово је историјски моменат за нашу зграду и биће потребно време да се она реконструише по свим актуелним стандардима. Реконструкција захтева огромна финансијска, логистичка и људска улагања те ће се радити фазно. Први корак је санација и реконструкција целог крова. Последња фаза је потпуно нова стална поставка. Концептуално освежавање изложбеног простора које ће на модернији, технолошки подржан и интерактиван начин презентовати историју Војводине, пратећи савремене европске музеолошке трендове.
Да ли и на који начин студенти историје, археологије, етнологије, конзервације и других сродних области имају прилику да стичу практична знања у Музеју?
- Музеј има улогу наставне базе за студенте Универзитета у Новом Саду и Београду. Студенти историје, археологије, етнологије и конзервације уче директно од музејских саветника. Укључени су у процесе документације, превентивне заштите предмета, вођења тура и асистирања при постављању изложби.
Стручни тимови и кустоси непрекидно раде на презентацији и истраживању баштине, на шта сам посебно поносна. Велик смо колектив. Имамо више од сто запослених љубитеља културе и заиста смо и по том питању комплексни, те из тог богатства стручних лица, у стању смо да изнесемо одличне програме и тематске изложбе
Који су највећи изазови са којима се музеји данас суочавају?
- Музејске институције данас балансирају између традиције и модерног доба. Највећи изазов са којим се Музеј Војводине годинама суочава јесте квалитетна обрада и заштита предмета. Очување и заштита културне баштине кроз адекватну музеолошку обраду, конзервацију и рестаурацију предмета, њихово депоновање и чување у условима који су прописани, јесте основ сваког савременог музеја. Без објеката који пружају адекватну заштиту чувања музејских предмета, сулудо је задовољавати се само бројем реализованих пројеката, ма колико они били добро спроведени. Суочавамо се са лоше организованим депоима, који су последица старог објекта, који није наменски прављен за потребе музеја. Број предмета расте и они захтевају стандардизоване услове чувања, а да би били сачувани, они морају проћи процес конзервације и рестаурације, где смо у дефициту са кадром. Захваљујући препознавању наведених проблема, Покрајинска влада је подржала писање пројекта за комплетну реконструкцију и обнову зграде која сама по себи представља културно наслеђе. Наше изазове решавамо корачањем ка тражењу решења и изради истог, а не кроз сталну причу без видљивог учинка.