TEMA „DNEVNIKA” Tri kilograma žita po ceni jedne kifle ŽETVA PŠENICE UZ VISOKE TROŠKOVE I S NESTABILNIM PRINOSIMA
Žetva pšenice privodi se kraju a rezultati s terena pokazuju da prinosi variraju po regionima i u lokalu.
Republički zavod za statistiku procenio je da će ovogodišnji državni prosečan prinos biti 5,9 tona po hektaru , te da ćemo sa oko 653.000 hektara pod pšenicom u novoj ekonomskoj godini, koja je u poljoprivredi počela 1. jula, imati oko 3,8 miliona tona novog hlebnog zrana.
Samo na poljima gde bude bilo približno osam tona po hektaru nove pšence zemljoradnicima će se isplatiti setva po sadašnjoj ceni pšenice od oko 22 dinara i troškovima proizvodnje od oko 149.000 dianra po hektaru, pod uslovom da su pšenicu sejali samo na svojim njivama, a ne i onim uzetim u zakup.
Prosečan prinos u Srbiji na požnjevenim površinama će biti oko 5.000 kilograma po hektaru. Da bi se pokrili troškovi potreban je prinos od oko 7.500 kilograma po hektaru
Prinos ispod osam tona po hektaru i znatno niži a takvih polja ima dosta, ratarima donosi čist gubitak. Na čak polovini površina pod pšenicim setva je obavljena nesertifikovanim semenom.
- Taj problem i neravnoteža između jetfine pšenice i visokih trokovima repromaterijala prisutni su od 2022. godine i postali su hronični - izjavio je stručnjak za pšenicu dr Mirislav Malešević za „Dnevnik”.
Italija najbolji kupac domaće pšenice
Po podacima Žitounije ekonomsku godinu i poljoprivredi - 1. jul 2025 - 30. jun 2026 godine završili smo sa ukupnim izvozom pšenice od 1.258.000 tona. Skoro polovina izvezene pšenice - 574.000 tona otišla je na italijansko tržište, a oko 300.000 tona u Rumuniju.
Pretpostavlja se da su Italijani kupovali našu pšenicu sa 11,5 posto proteina za ishranu stoke, kao zamenu za kukuruz. U julu 2025 godine izvozna cena pšenice bila je 189 evra po toni a u junu ove godine prodavali smo je za 192 evra po toni.
Istovremeno brašna smo tokom 12 meseci prošle ekonomske godine prodali na inoržište 210.500 tona.
U julu prošle godine za brašno smo dobili 271 evra po toni, a u junu ove godine prodavali ga za 266 evra po toni.
- Mogu se lečiti samo odlučnim i dubokim rezovima, koje može primeniti samo država. U poslednjih nekoliko godina, uključujući i ovu 2026, srpska pšenica je izgubila na značaju, kao važan izvozni artikal. Ne samo u državama okruženja, već i našoj, sopstvenoj. Apsurdno je da se u naturalnom smislu proizvodnja povećava, a u vrednosnom efekti proizvodnje opadaju. To je lako uočiti ako se uporede cene merkantilne pšenice sa cenama proizvoda mlinsko – pekarske industrije. Dok cene merkantilne pšenice stagniraju, na domaćem tržištu troškovi proizvodnje rastu. Koliki su troškovi proizvodnje ove godine izneli su predstavnici Zadružnog aveza AP Vojvodine navodeći da su troškovi proizvodnje blizu 149.000 dinara po hektaru , a ponuđena cena na tržištu kilograma pšenice je 18 - 20 dianra, i da treba čak tri kilograma žita da bi se kupila jedna kifla od 60 dinara. Prosečan prinos u Srbiji na požnjevenim površinama će biti oko 5.000 kilograma po hektaru. Da bi se pokrili troškovi potreban je prinos od oko 7.500 kilograma po hektaru. Znači svi proizvođači koji imaju niži prinos su u gubitku. Uprethodnim godinama prag rentabilnosti proizvodnje je bio nešto manje od 6.000 kilograma po hektaru
Dr Malešević napominje da visoki troškovi proizvodnje nastaju pre svega zbog izuzetno skupog mineralnog đubriva, koje na žalost uvozimo u celini (neke vrste đubriva se samo pakuju u domaćim fabrikama). Za nijansu manji su visoki troškovi proizvodnje zbog visokih cena goriva i maziva. Istovremeno cene semena rastu, jer se proizvođačima nude uglavnom uvozne sorte, čiji autori znaju da smo postali zavisni od uvoza semena.
Zaštitna sredstva za suzbijanje bolesti, šteočina i korova neophodnih u proizvodnji pšenice se skoro u potpunosti uvoze, ili se plaća licenca.
- Morali bi se formirati ozbiljni fondovi za pokrivanje posledica velikih, globalnih poremećaja na tržištu. Imamo dovoljno mudrih ekonomskih stručnjaka, a imama gotovih rešenja iz EU i drugih država. Treba mnogo više volje celog društva- zaključio je dr Miroslav Malešević.
Z. Delić