ТЕМА „ДНЕВНИКА” Три килограма жита по цени једне кифле ЖЕТВА ПШЕНИЦЕ УЗ ВИСОКЕ ТРОШКОВЕ И С НЕСТАБИЛНИМ ПРИНОСИМА
Жетва пшенице приводи се крају а резултати с терена показују да приноси варирају по регионима и у локалу.
Републички завод за статистику проценио је да ће овогодишњи државни просечан принос бити 5,9 тона по хектару , те да ћемо са око 653.000 хектара под пшеницом у новој економској години, која је у пољопривреди почела 1. јула, имати око 3,8 милиона тона новог хлебног зрана.
Само на пољима где буде било приближно осам тона по хектару нове пшенце земљорадницима ће се исплатити сетва по садашњој цени пшенице од око 22 динара и трошковима производње од око 149.000 дианра по хектару, под условом да су пшеницу сејали само на својим њивама, а не и оним узетим у закуп.
Просечан принос у Србији на пожњевеним површинама ће бити око 5.000 килограма по хектару. Да би се покрили трошкови потребан је принос од око 7.500 килограма по хектару
Принос испод осам тона по хектару и знатно нижи а таквих поља има доста, ратарима доноси чист губитак. На чак половини површина под пшеницим сетва је обављена несертификованим семеном.
- Тај проблем и неравнотежа између јетфине пшенице и високих троковима репроматеријала присутни су од 2022. године и постали су хронични - изјавио је стручњак за пшеницу др Мирислав Малешевић за „Дневник”.
Италија најбољи купац домаће пшенице
По подацима Житоуније економску годину и пољопривреди - 1. јул 2025 - 30. јун 2026 године завршили смо са укупним извозом пшенице од 1.258.000 тона. Скоро половина извезене пшенице - 574.000 тона отишла је на италијанско тржиште, а око 300.000 тона у Румунију.
Претпоставља се да су Италијани куповали нашу пшеницу са 11,5 посто протеина за исхрану стоке, као замену за кукуруз. У јулу 2025 године извозна цена пшенице била је 189 евра по тони а у јуну ове године продавали смо је за 192 евра по тони.
Истовремено брашна смо током 12 месеци прошле економске године продали на иноржиште 210.500 тона.
У јулу прошле године за брашно смо добили 271 евра по тони, а у јуну ове године продавали га за 266 евра по тони.
- Могу се лечити само одлучним и дубоким резовима, које може применити само држава. У последњих неколико година, укључујући и ову 2026, српска пшеница је изгубила на значају, као важан извозни артикал. Не само у државама окружења, већ и нашој, сопственој. Апсурдно је да се у натуралном смислу производња повећава, а у вредносном ефекти производње опадају. То је лако уочити ако се упореде цене меркантилне пшенице са ценама производа млинско – пекарске индустрије. Док цене меркантилне пшенице стагнирају, на домаћем тржишту трошкови производње расту. Колики су трошкови производње ове године изнели су представници Задружног авеза АП Војводине наводећи да су трошкови производње близу 149.000 динара по хектару , а понуђена цена на тржишту килограма пшенице је 18 - 20 дианра, и да треба чак три килограма жита да би се купила једна кифла од 60 динара. Просечан принос у Србији на пожњевеним површинама ће бити око 5.000 килограма по хектару. Да би се покрили трошкови потребан је принос од око 7.500 килограма по хектару. Значи сви произвођачи који имају нижи принос су у губитку. Упретходним годинама праг рентабилности производње је био нешто мање од 6.000 килограма по хектару
Др Малешевић напомиње да високи трошкови производње настају пре свега због изузетно скупог минералног ђубрива, које на жалост увозимо у целини (неке врсте ђубрива се само пакују у домаћим фабрикама). За нијансу мањи су високи трошкови производње због високих цена горива и мазива. Истовремено цене семена расту, јер се произвођачима нуде углавном увозне сорте, чији аутори знају да смо постали зависни од увоза семена.
Заштитна средства за сузбијање болести, штеочина и корова неопходних у производњи пшенице се скоро у потпуности увозе, или се плаћа лиценца.
- Морали би се формирати озбиљни фондови за покривање последица великих, глобалних поремећаја на тржишту. Имамо довољно мудрих економских стручњака, а имама готових решења из ЕУ и других држава. Треба много више воље целог друштва- закључио је др Мирослав Малешевић.
З. Делић