Uz odlazak velikog Đorđa Kadijevića (1933–2026): „Leptirica” je odletela u večnost
Preminuo je jedan od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih filmskih autora, reditelj, scenarista, istoričar umetnosti i likovni kritičar Đorđe Kadijević, čiji je film „Leptirica” generacijama gledalaca ulivao strah i ostao upamćen kao kultno ostvarenje domaće kinematografije. Kadijević je preminuo u 94. godini.
Rođen je 6. januara 1933. godine u Šibeniku, u istoj ulici u kojoj je rođen i Arsen Dedić. Istoriju umetnosti diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a pre nego što se u potpunosti posvetio filmu, radio je kao istoričar umetnosti i likovni kritičar. Upravo je to obrazovanje snažno obeležilo njegov rediteljski rukopis – njegovi kadrovi često su bili pažljivo komponovani poput slikarskih platana, sa izraženim osećajem za svetlost, kompoziciju i simboliku.
Kao reditelj dugometražnog igranog filma debitovao je 1967. godine ratnom dramom „Praznik”, u kojoj je jednu od glavnih uloga tumačio Velimir Bata Živojinović. Usledili su filmovi „Pohod” i „Žarki”, takođe inspirisani ratnom tematikom.
Prekretnicu u njegovoj karijeri predstavljala je „Leptirica” iz 1973. godine, televizijski film snimljen po pripoveci Milovan Glišić „Posle devedeset godina”. Ovo ostvarenje danas se smatra prvim pravim horor-filmom snimljenim na prostoru nekadašnje Jugoslavije, ali i jednim od najuspelijih primera spajanja narodne mitologije, vampirskog predanja i psihološkog horora. Njegova atmosfera i danas važi za jedinstvenu u domaćoj kinematografiji.
Nakon „Leptirice”, Kadijević je nastavio da istražuje žanr fantastike i horora u filmovima „Devičanska svirka”, „Zakletva” i „Sveto mesto”, koje mnogi filmski istoričari smatraju njegovim najzrelijim rediteljskim delom, iako je ostalo u senci kultne „Leptirice”. A ona je nastavila da ledi krv u žilama generacijama domaćih gledalaca. Jer Kadijević je u njoj stvorio originalan spoj narodnog predanja, vampirskog horora i seoskog folklora, ravnopravan savremenim svetskim žanrovskim ostvarenjima tog vremena. Njena reputacija najstrašnijeg domaćeg filma širila se poput predanja, te su čak i oni koji ga nisu gledali znali da prepričavaju scene zbog kojih je, kada je „Leptirica” stigla i na male ekrane, svetlo u sobi gde je bio TV ostajalo upaljeno .
Filmom „Leptirica” Kadijević je na svojevrstan način preokrenuo dotadašnju predstavu o seoskoj idili u jugoslovenskom filmu. Nežna i krhka devojka, koju je igrala Mirjana Nikolić, postaje vampirica, a pojedini filmski tumači u tom preobražaju prepoznaju i elemente rane feminističke interpretacije. Pored horora, režirao je i drame „Čovek koji je pojeo vuka” i „Karađorđeva smrt”, u kojima je glavne uloge tumačio Aleksandar Berček.
Selaković: Čovek retke erudicije
Ministar kulture Nikola Selaković uputio je saučešće povodom smrti Đorđa Kadijevića, navodeći da je sa žaljenjem primio vest o smrti tog velikog umetnika čije je stvaralaštvo obeležilo srpsku kinematografiju i televiziju. „Bio je čovek retke erudicije, stvaralac prepoznatljivog autorskog glasa i intelektualac koji je čitavog života ostao dosledan sopstvenim umetničkim uverenjima. Svakim svojim delom pokazivao je da kultura nije samo svedočanstvo jednog vremena, već i trajna obaveza prema narodu, tradiciji i budućnosti”, istakao je Selaković.
Neizbrisiv trag ostavio je i na televiziji. Njegova serija „Vuk Karadžić” smatra se jednim od najznačajnijih televizijskih ostvarenja srpske produkcije. Osvojila je Gran pri u Rimu za najbolju evropsku televizijsku seriju, a Unesko ju je uvrstio među dela od izuzetnog kulturnog značaja. Kadijević je tokom karijere režirao više od trideset igranih i televizijskih filmova, a njegov opus obuhvata i brojne dramske serije, eseje i knjige o filmu, estetici i istoriji umetnosti. Dobitnik je najviših domaćih filmskih priznanja, među kojima su nagrada za životno delo Dobričin prsten i Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke.
Iako je godinama planirao nastavak „Leptirice”, pod radnim naslovom „Kletva”, taj projekat nije uspeo da realizuje. Ipak, u pripremi je nova filmska adaptacija njegovog kultnog horora, koju režira Karla Lulić. Rediteljka, koja je magistrirala na Sorboni, nedavno je u intervjuu za „Slobodnu Dalmaciju” otkrila da je za ovaj projekat dobila Kadijevićev blagoslov.
– Stvaranje rimejka filma kao što je „Leptirica” zahteva ogromno poštovanje, ljubav i razumevanje prema originalu. Upravo zbog takvog pristupa uspostavila sam odličan odnos sa Đorđem Kadijevićem. Naši susreti bili su ispunjeni razmenom ideja o tome šta „Leptirica” predstavlja njemu, a šta meni. Bilo mi je važno što je prepoznao kreativnu snagu u meni i ukazao mi poverenje. Ako između nas nije postojalo razumevanje, ne bi ga bilo ni u novom filmu. Povezala nas je slična osetljivost prema žanru, fantaziji i želja da filmom ispričamo nešto što prevazilazi sam život – da stvorimo onu neobičnost i magiju koju samo film može da prenese gledaocu. Delimo i sklonost ka crnom humoru, koji je Kadijević često koristio – izjavila je Lulić.
Ostaje nada da će nova „Leptirica” biti dostojan omaž čoveku koji je domaćem filmu podario njegov najupečatljiviji horor i zauvek promenio način na koji se na ovim prostorima posmatraju fantastika i film straha.