Уз одлазак великог Ђорђа Кадијевића (1933–2026): „Лептирица” је одлетела у вечност
Преминуо је један од најзначајнијих српских и југословенских филмских аутора, редитељ, сценариста, историчар уметности и ликовни критичар Ђорђе Кадијевић, чији је филм „Лептирица” генерацијама гледалаца уливао страх и остао упамћен као култно остварење домаће кинематографије. Кадијевић је преминуо у 94. години.
Рођен је 6. јануара 1933. године у Шибенику, у истој улици у којој је рођен и Арсен Дедић. Историју уметности дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, а пре него што се у потпуности посветио филму, радио је као историчар уметности и ликовни критичар. Управо је то образовање снажно обележило његов редитељски рукопис – његови кадрови често су били пажљиво компоновани попут сликарских платана, са израженим осећајем за светлост, композицију и симболику.
Као редитељ дугометражног играног филма дебитовао је 1967. године ратном драмом „Празник”, у којој је једну од главних улога тумачио Велимир Бата Живојиновић. Уследили су филмови „Поход” и „Жарки”, такође инспирисани ратном тематиком.
Прекретницу у његовој каријери представљала је „Лептирица” из 1973. године, телевизијски филм снимљен по приповеци Милован Глишић „После деведесет година”. Ово остварење данас се сматра првим правим хорор-филмом снимљеним на простору некадашње Југославије, али и једним од најуспелијих примера спајања народне митологије, вампирског предања и психолошког хорора. Његова атмосфера и данас важи за јединствену у домаћој кинематографији.
Након „Лептирице”, Кадијевић је наставио да истражује жанр фантастике и хорора у филмовима „Девичанска свирка”, „Заклетва” и „Свето место”, које многи филмски историчари сматрају његовим најзрелијим редитељским делом, иако је остало у сенци култне „Лептирице”. А она је наставила да леди крв у жилама генерацијама домаћих гледалаца. Јер Кадијевић је у њој створио оригиналан спој народног предања, вампирског хорора и сеоског фолклора, равноправан савременим светским жанровским остварењима тог времена. Њена репутација најстрашнијег домаћег филма ширила се попут предања, те су чак и они који га нису гледали знали да препричавају сцене због којих је, када је „Лептирица” стигла и на мале екране, светло у соби где је био ТВ остајало упаљено .
Филмом „Лептирица” Кадијевић је на својеврстан начин преокренуо дотадашњу представу о сеоској идили у југословенском филму. Нежна и крхка девојка, коју је играла Мирјана Николић, постаје вампирица, а поједини филмски тумачи у том преображају препознају и елементе ране феминистичке интерпретације. Поред хорора, режирао је и драме „Човек који је појео вука” и „Карађорђева смрт”, у којима је главне улоге тумачио Александар Берчек.
Селаковић: Човек ретке ерудиције
Министар културе Никола Селаковић упутио је саучешће поводом смрти Ђорђа Кадијевића, наводећи да је са жаљењем примио вест о смрти тог великог уметника чије је стваралаштво обележило српску кинематографију и телевизију. „Био је човек ретке ерудиције, стваралац препознатљивог ауторског гласа и интелектуалац који је читавог живота остао доследан сопственим уметничким уверењима. Сваким својим делом показивао је да култура није само сведочанство једног времена, већ и трајна обавеза према народу, традицији и будућности”, истакао је Селаковић.
Неизбрисив траг оставио је и на телевизији. Његова серија „Вук Караџић” сматра се једним од најзначајнијих телевизијских остварења српске продукције. Освојила је Гран при у Риму за најбољу европску телевизијску серију, а Унеско ју је уврстио међу дела од изузетног културног значаја. Кадијевић је током каријере режирао више од тридесет играних и телевизијских филмова, а његов опус обухвата и бројне драмске серије, есеје и књиге о филму, естетици и историји уметности. Добитник је највиших домаћих филмских признања, међу којима су награда за животно дело Добричин прстен и Златни печат Југословенске кинотеке.
Иако је годинама планирао наставак „Лептирице”, под радним насловом „Клетва”, тај пројекат није успео да реализује. Ипак, у припреми је нова филмска адаптација његовог култног хорора, коју режира Карла Лулић. Редитељка, која је магистрирала на Сорбони, недавно је у интервјуу за „Слободну Далмацију” открила да је за овај пројекат добила Кадијевићев благослов.
– Стварање римејка филма као што је „Лептирица” захтева огромно поштовање, љубав и разумевање према оригиналу. Управо због таквог приступа успоставила сам одличан однос са Ђорђем Кадијевићем. Наши сусрети били су испуњени разменом идеја о томе шта „Лептирица” представља њему, а шта мени. Било ми је важно што је препознао креативну снагу у мени и указао ми поверење. Ако између нас није постојало разумевање, не би га било ни у новом филму. Повезала нас је слична осетљивост према жанру, фантазији и жеља да филмом испричамо нешто што превазилази сам живот – да створимо ону необичност и магију коју само филм може да пренесе гледаоцу. Делимо и склоност ка црном хумору, који је Кадијевић често користио – изјавила је Лулић.
Остаје нада да ће нова „Лептирица” бити достојан омаж човеку који је домаћем филму подарио његов најупечатљивији хорор и заувек променио начин на који се на овим просторима посматрају фантастика и филм страха.