OSAM NAMIRNICA KOJE SE SVAKODNEVNO NALAZE NA TRPEZI GRČKIH STOGODIŠNJAKA Ova hrana je ključ dugovečnosti
Na grčkom ostrvu Ikarija, jednoj od retkih Plavih zona, mesta u svetu poznatih po velikom broju dugovečnih ljudi, godine kao da prolaze sporije.
Stanovnici ovog ostrva često dožive duboku starost, a mnogi i u devetoj deceniji života ostaju aktivni, pokretni i društveno angažovani.
Tajna Ikarije nije u „čarobnoj“ hrani, već u načinu života i ishrane. Stanovnici jedu jednostavnu, sezonsku hranu, izbegavaju industrijski prerađene proizvode i oslanjaju se na namirnice iz lokalne prirode.
Njihova kuhinja ne počiva na skupim suplementima, strogim dijetama ili modernim trendovima, već na povrću, mahunarkama, maslinovom ulju, fermentisanim proizvodima i biljnim napicima.
Ovo je osam namirnica koje su neizostavan deo tradicionalne grčke ishrane i koje naučnici sve više proučavaju zbog mogućeg uticaja na zdravlje i dugovečnost.
1. Divlje zelje (horta)
Stanovnici ruralne Grčke vekovima beru divlje zelje, poznato kao horta. Najčešće ga kuvaju i prelivaju limunovim sokom i maslinovim uljem.
Bogato je vlaknima, vitaminima, mineralima i antioksidativnim jedinjenjima, a posebno se izdvaja visok sadržaj polifenola, biljnih materija koje se povezuju sa smanjenim oksidativnim stresom.
2. Fava
Fava je tradicionalno grčko jelo od žutog graška.
Ovaj kremasti pire bogat je biljnim proteinima i vlaknima, a ima relativno nizak uticaj na nivo šećera u krvi. Najčešće se služi sa maslinovim uljem, lukom i začinima.
3. Kritaraki (orzo)
Kritaraki, poznat i kao orzo, sitna je testenina nalik pirinču.
Kada se priprema sa paradajzom, maslinovim uljem i aromatičnim biljem, predstavlja klasično mediteransko jelo. Paradajz je bogat likopenom, jedinjenjem koje se dovodi u vezu sa zdravljem srca i smanjenjem oksidativnog stresa.
4. Kapari
Kapari, koji samoniklo rastu na mnogim grčkim ostrvima, nisu samo začin.
Sadrže biljna jedinjenja poput kvercetina i rutina, koja se proučavaju zbog antiinflamatornih i antioksidativnih svojstava. U grčkoj kuhinji često se dodaju salatama, ribi, povrću i hlebu.
5. Kozji sir i feta
Iako savremene dijete često preporučuju izbegavanje sira, u mediteranskoj ishrani on ima važno mesto.
Feta i kozji sir predstavljaju izvor proteina, kalcijuma i korisnih masnih kiselina, a često sadrže i manje laktoze od pojedinih proizvoda od kravljeg mleka. Najvažnija je umerena konzumacija, u kombinaciji sa povrćem, maslinovim uljem i mahunarkama.
6. Planinski čaj
Planinski čaj vekovima je deo svakodnevice u Grčkoj.
Prema istraživanjima, biljke poput kamilice sadrže jedinjenja koja mogu da doprinesu boljem kvalitetu sna i opuštanju. Za mnoge stanovnike Mediterana ispijanje čaja predstavlja svakodnevni ritual odmora.
7. Nar i melasa od nara
Nar je tradicionalno voće Mediterana, bogato polifenolima.
Melasa od nara koristi se kao preliv za salate, povrće i pečena jela. Pojedina istraživanja ukazuju da proizvodi od nara mogu imati povoljan uticaj na krvni pritisak i zdravlje krvnih sudova.
8. Maslinovo ulje
Ekstra devičansko maslinovo ulje jedan je od temelja mediteranske ishrane.
Bogato je mononezasićenim mastima i polifenolima, koji se povezuju sa očuvanjem zdravlja srca i smanjenjem upalnih procesa u organizmu. Upravo je ono jedan od najvažnijih sastojaka ishrane stanovnika Ikarije, koji ga koriste gotovo svakodnevno.
