ОСАМ НАМИРНИЦА КОЈЕ СЕ СВАКОДНЕВНО НАЛАЗЕ НА ТРПЕЗИ ГРЧКИХ СТОГОДИШЊАКА Ова храна је кључ дуговечности
На грчком острву Икарија, једној од ретких Плавих зона, места у свету познатих по великом броју дуговечних људи, године као да пролазе спорије.
Становници овог острва често доживе дубоку старост, а многи и у деветој деценији живота остају активни, покретни и друштвено ангажовани.
Тајна Икарије није у „чаробној“ храни, већ у начину живота и исхране. Становници једу једноставну, сезонску храну, избегавају индустријски прерађене производе и ослањају се на намирнице из локалне природе.
Њихова кухиња не почива на скупим суплементима, строгим дијетама или модерним трендовима, већ на поврћу, махунаркама, маслиновом уљу, ферментисаним производима и биљним напицима.
Ово је осам намирница које су неизоставан део традиционалне грчке исхране и које научници све више проучавају због могућег утицаја на здравље и дуговечност.
1. Дивље зеље (хорта)
Становници руралне Грчке вековима беру дивље зеље, познато као хорта. Најчешће га кувају и преливају лимуновим соком и маслиновим уљем.
Богато је влакнима, витаминима, минералима и антиоксидативним једињењима, а посебно се издваја висок садржај полифенола, биљних материја које се повезују са смањеним оксидативним стресом.
2. Фава
Фава је традиционално грчко јело од жутог грашка.
Овај кремасти пире богат је биљним протеинима и влакнима, а има релативно низак утицај на ниво шећера у крви. Најчешће се служи са маслиновим уљем, луком и зачинима.
3. Критараки (орзо)
Критараки, познат и као орзо, ситна је тестенина налик пиринчу.
Када се припрема са парадајзом, маслиновим уљем и ароматичним биљем, представља класично медитеранско јело. Парадајз је богат ликопеном, једињењем које се доводи у везу са здрављем срца и смањењем оксидативног стреса.
4. Капари
Капари, који самоникло расту на многим грчким острвима, нису само зачин.
Садрже биљна једињења попут кверцетина и рутина, која се проучавају због антиинфламаторних и антиоксидативних својстава. У грчкој кухињи често се додају салатама, риби, поврћу и хлебу.
5. Козји сир и фета
Иако савремене дијете често препоручују избегавање сира, у медитеранској исхрани он има важно место.
Фета и козји сир представљају извор протеина, калцијума и корисних масних киселина, а често садрже и мање лактозе од појединих производа од крављег млека. Најважнија је умерена конзумација, у комбинацији са поврћем, маслиновим уљем и махунаркама.
6. Планински чај
Планински чај вековима је део свакодневице у Грчкој.
Према истраживањима, биљке попут камилице садрже једињења која могу да допринесу бољем квалитету сна и опуштању. За многе становнике Медитерана испијање чаја представља свакодневни ритуал одмора.
7. Нар и меласа од нара
Нар је традиционално воће Медитерана, богато полифенолима.
Меласа од нара користи се као прелив за салате, поврће и печена јела. Поједина истраживања указују да производи од нара могу имати повољан утицај на крвни притисак и здравље крвних судова.
8. Маслиново уље
Екстра девичанско маслиново уље један је од темеља медитеранске исхране.
Богато је мононезасићеним мастима и полифенолима, који се повезују са очувањем здравља срца и смањењем упалних процеса у организму. Управо је оно један од најважнијих састојака исхране становника Икарије, који га користе готово свакодневно.
