OBIČAN POSAO, ALI NE I ZARADA Kasirima u austrijskim trgovinskim lancima godišnje leže čak 14 plata
Austrijski mediji objavili su kolike su trenutno plate zaposlenih u najvećim trgovinskim lancima, poput Bile, Spara, Hofera, Lidla i Interšpara.
Podaci pokazuju da prodavci i kasiri, pored redovne mesečne plate, imaju pravo i na ukupno 14 isplata godišnje.
Kako piše austrijski Heute, zaposleni u maloprodaji bez završene stručne škole, prema kolektivnom ugovoru, imaju pravo na minimalnu bruto platu od 2.090 evra mesečno. Oni koji imaju završenu stručnu školu radni odnos započinju sa najmanje 2.195 evra bruto.
Posebnost austrijskog sistema jeste to što zaposleni uglavnom primaju 14 plata godišnje. Pored redovnih 12 mesečnih zarada, isplaćuju im se i regres za godišnji odmor, kao i božićni bonus, što značajno povećava ukupna godišnja primanja, prenosi Dnevno.hr.
Početna plata nije konačna
Početna plata nije i konačna. Sa godinama radnog staža zaposleni prelaze u više platne razrede, a svako napredovanje ili preuzimanje dodatne odgovornosti donosi i veću zaradu.
Najveće plate imaju poslovođe i rukovodioci. U zavisnosti od veličine prodavnice, iskustva i poslodavca, njihove bruto mesečne plate često prelaze 3.000 evra, dok na pojedinim višim rukovodećim pozicijama mogu da dostignu i oko 6.000 evra bruto.
Pojedini trgovinski lanci nude i iznadprosečna primanja. Tako Lidl Austrija navodi da početna godišnja bruto plata zaposlenih u njihovim prodavnicama iznosi oko 34.300 evra, što je više od minimalnog iznosa propisanog kolektivnim ugovorom.
Na konačnu platu utiče i broj odrađenih sati. Pošto veliki broj zaposlenih radi sa nepunim radnim vremenom, primanja se obračunavaju srazmerno broju radnih sati. Zarada može da bude uvećana i kroz dodatke za rad u večernjim satima, nedeljom i praznicima.
Platu primaju i mladi koji se školuju za zanimanja u trgovini. Njihova mesečna bruto naknada kreće se od 1.026 evra u prvoj godini školovanja, a do četvrte godine raste na oko 1.580 evra, navodi Heute.
Austrijski model zarada često se poredi sa sistemima u drugim evropskim državama upravo zbog kolektivnih ugovora i dodatnih isplata tokom godine, koje zaposlenima obezbeđuju znatno veća ukupna godišnja primanja nego što se može zaključiti samo na osnovu mesečne plate.
