ОБИЧАН ПОСАО, АЛИ НЕ И ЗАРАДА Касирима у аустријским трговинским ланцима годишње леже чак 14 плата
Аустријски медији објавили су колике су тренутно плате запослених у највећим трговинским ланцима, попут Биле, Спара, Хофера, Лидла и Интершпара.
Подаци показују да продавци и касири, поред редовне месечне плате, имају право и на укупно 14 исплата годишње.
Како пише аустријски Хеуте, запослени у малопродаји без завршене стручне школе, према колективном уговору, имају право на минималну бруто плату од 2.090 евра месечно. Они који имају завршену стручну школу радни однос започињу са најмање 2.195 евра бруто.
Посебност аустријског система јесте то што запослени углавном примају 14 плата годишње. Поред редовних 12 месечних зарада, исплаћују им се и регрес за годишњи одмор, као и божићни бонус, што значајно повећава укупна годишња примања, преноси Дневно.хр.
Почетна плата није коначна
Почетна плата није и коначна. Са годинама радног стажа запослени прелазе у више платне разреде, а свако напредовање или преузимање додатне одговорности доноси и већу зараду.
Највеће плате имају пословође и руководиоци. У зависности од величине продавнице, искуства и послодавца, њихове бруто месечне плате често прелазе 3.000 евра, док на појединим вишим руководећим позицијама могу да достигну и око 6.000 евра бруто.
Поједини трговински ланци нуде и изнадпросечна примања. Тако Лидл Аустрија наводи да почетна годишња бруто плата запослених у њиховим продавницама износи око 34.300 евра, што је више од минималног износа прописаног колективним уговором.
На коначну плату утиче и број одрађених сати. Пошто велики број запослених ради са непуним радним временом, примања се обрачунавају сразмерно броју радних сати. Зарада може да буде увећана и кроз додатке за рад у вечерњим сатима, недељом и празницима.
Плату примају и млади који се школују за занимања у трговини. Њихова месечна бруто накнада креће се од 1.026 евра у првој години школовања, а до четврте године расте на око 1.580 евра, наводи Хеуте.
Аустријски модел зарада често се пореди са системима у другим европским државама управо због колективних уговора и додатних исплата током године, које запосленима обезбеђују знатно већа укупна годишња примања него што се може закључити само на основу месечне плате.
