AKO VAS BRINE DEMENCIJA, VAŽNO JE ZNATI: Slabi mišići i višak masti mogu biti opasna kombinacija za mozak
Sama upozorenja nisu dovoljna i potrebno je prilagoditi prevenciju pojedincima kako bi što više ljudi moglo da smanji rizik da će se u poznim godinama boriti s demencijom.
Mnogi veruju da je demencija neizbežna posledica starenja, ali naučna istraživanja pokazuju da to nije tačno. Stručnjaci upozoravaju da na veliki broj faktora koji povećavaju rizik od demencije možemo da utičemo, zbog čega prevencija ima mnogo veću ulogu nego što se ranije mislilo.
Prema istraživanju Univerziteta "Kertin" u Australiji, čak 45 odsto slučajeva demencije povezano je s promenljivim faktorima rizika. Među njima su fizička neaktivnost, pušenje, visok krvni pritisak, dijabetes, depresija, socijalna izolacija, problemi sa sluhom i vidom koji se ne leče, povišen holesterol, prekomerno konzumiranje alkohola i dugotrajna izloženost zagađenom vazduhu.
Samo upozorenja nisu dovoljna
Istraživači ističu da ljudi često ne menjaju navike iako znaju šta je štetno, a mnogima na putu stoje nedostatak vremena, novca ili motivacije, pa se zdrave odluke odlažu uprkos svesti o rizicima.
Analizom preventivnih programa u više zemalja se pokazalo da su najbolji rezultati postignuti kada su saveti bili prilagođeni pojedincu.
Jedan od najuspešnijih programa, koji je kombinovao procenu rizika i strukturisanu edukaciju, doveo je do poboljšanja promenljivih faktora rizika za čak 26% tokom tri godine.
Mišići mogu da budu važniji nego što mislite
Istraživanje u kojem je više od deset godina praćeno gotovo pola miliona odraslih osoba pokazalo je još jedan zanimljiv zaključak: viši rizik od demencije su imali ljudi koji su istovremeno imali višak telesne masti i smanjenu mišićnu snagu, odnosno stanje poznato kao sarkopenična gojaznost.
S druge strane, sama gojaznost nije bila povezana s većim rizikom ukoliko je mišićna masa bila očuvana, što ukazuje koliko je značajna fizička aktivnost i održavanje snage tokom starenja.
Prevencija počinje mnogo pre prvih simptoma
Stručnjaci naglašavaju da zaštita mozga ne podrazumeva samo vežbe za pamćenje. Jednako su važni redovno kretanje, održavanje mišićne snage, kontrola hroničnih bolesti, druženje i aktivan društveni život, kao i briga o sluhu i vidu.
S obzirom na to da se očekuje rast broja obolelih u narednim decenijama, naučnici smatraju da je prevencija jedno od najvažnijih oruđa u borbi protiv demencije. Zato poručuju da nije dovoljno samo govoriti ljudima šta treba da rade, već im pružiti konkretne, praktične načine da zdrave navike zaista postanu deo svakodnevnog života.
