NEMA SREĆE U HAMBURGERU: SZO za gojaznost optužila ULTRAPRERAĐENU HRANU

On je optužio globalne prehrambene kompanije da ometaju usvajanje vitalnih mera za unapređenje javnog zdravlja i podsetio da se u svetu izdvajaju milijarde dolara za zdravstvene usluge i pravne troškove, prenosi "Gardijan". 

Skoro milijardu ljudi širom sveta živi sa gojaznošću, a nezdrava ishrana je jedan od glavnih izazivača srčanih i kancerogenih oboljenja i dijabetesa tipa 2. 

Ultraprerađena hrana obuhvata industrijski proizvedene namirnice koje se uglavnom prave od prerađenih sastojaka izdvojenih iz hrane, uz dodatak šećera, soli, masti, zaslađivača, boja, aroma, emulgatora, pojačivača ukusa i drugih aditiva. Takvi proizvodi obično sadrže malo ili nimalo celovitih namirnica, spremni su za neposrednu upotrebu i osmišljeni tako da budu što ukusniji i da imaju dug rok trajanja.

U ovu grupu najčešće spadaju gazirani i zaslađeni napici, industrijski slatkiši, grickalice, keks, upakovana peciva, instant supe i rezanci, zaslađene žitarice za doručak, pileći medaljoni, viršle, pojedina gotova jela i drugi proizvodi sa dugačkim spiskom sastojaka koji se obično ne koriste u domaćoj kuhinji.

Ultraprerađenu hranu ne treba mešati sa svakom prerađenom hranom. Smrznuto povrće, pasterizovano mleko, sir, konzervirani pasulj ili hleb napravljen od brašna, vode, kvasca i soli takođe su prošli određenu obradu, ali se zbog toga ne svrstavaju automatski u ultraprerađene proizvode. Ključna razlika je u stepenu industrijske prerade, sastavu i velikom broju dodataka.

Potrošnja ultraprerađene hrane (UPH) raste i sada čini polovinu prosečne ishrane u mnogim zemljama, uključujući Veliku Britaniju, SAD i Australiju.

Vlade širom sveta, svesne zdravstvenih i ekonomskih posledica krize gojaznosti, počele su da uvode mere osmišljene s ciljem da smanje unos brze hrane i promovišu zdraviju ishranu. To uključuje upozorenja na prednjoj strani pakovanja i ograničenja kampanja marketinga i oglašavanja nezdravih proizvoda.