НЕМА СРЕЋЕ У ХАМБУРГЕРУ: СЗО за гојазност оптужила УЛТРАПРЕРАЂЕНУ ХРАНУ

Он је оптужио глобалне прехрамбене компаније да ометају усвајање виталних мера за унапређење јавног здравља и подсетио да се у свету издвајају милијарде долара за здравствене услуге и правне трошкове, преноси "Гардијан". 

Скоро милијарду људи широм света живи са гојазношћу, а нездрава исхрана је један од главних изазивача срчаних и канцерогених обољења и дијабетеса типа 2. 

Ултрапрерађена храна обухвата индустријски произведене намирнице које се углавном праве од прерађених састојака издвојених из хране, уз додатак шећера, соли, масти, заслађивача, боја, арома, емулгатора, појачивача укуса и других адитива. Такви производи обично садрже мало или нимало целовитих намирница, спремни су за непосредну употребу и осмишљени тако да буду што укуснији и да имају дуг рок трајања.

У ову групу најчешће спадају газирани и заслађени напици, индустријски слаткиши, грицкалице, кекс, упакована пецива, инстант супе и резанци, заслађене житарице за доручак, пилећи медаљони, виршле, поједина готова јела и други производи са дугачким списком састојака који се обично не користе у домаћој кухињи.

Ултрапрерађену храну не треба мешати са сваком прерађеном храном. Смрзнуто поврће, пастеризовано млеко, сир, конзервирани пасуљ или хлеб направљен од брашна, воде, квасца и соли такође су прошли одређену обраду, али се због тога не сврставају аутоматски у ултрапрерађене производе. Кључна разлика је у степену индустријске прераде, саставу и великом броју додатака.

Потрошња ултрапрерађене хране (УПХ) расте и сада чини половину просечне исхране у многим земљама, укључујући Велику Британију, САД и Аустралију.

Владе широм света, свесне здравствених и економских последица кризе гојазности, почеле су да уводе мере осмишљене с циљем да смање унос брзе хране и промовишу здравију исхрану. То укључује упозорења на предњој страни паковања и ограничења кампања маркетинга и оглашавања нездравих производа.