CHATGPT POSTAO NAJPOPULARNIJI „SAGOVORNIK“ U SRBIJI Brojke pokazuju koliko smo se navukli na veštačku inteligenciju
Veštačka inteligencija je za samo nekoliko godina prešla put od tehnologije o kojoj su uglavnom govorili programeri i naučnici do alata koji se koristi za pisanje mejlova, prevođenje, učenje, traženje informacija, obradu fotografija, programiranje, planiranje putovanja, ali i zabavu.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 10,1 odsto preduzeća u Srbiji koristilo je tehnologije veštačke inteligencije tokom 2025. godine. Za građane Srbije, međutim, još nema detaljne zvanične statistike koja bi pokazala koliko njih koristi generativnu AI, za šta je najčešće upotrebljavaju i koliko su spremni da za nju plaćaju.
Evropski podaci, međutim, pokazuju u kom pravcu se kreće i domaće tržište. Tokom 2025. godine 32,7 odsto stanovnika EU uzrasta od 16 do 74 godine koristilo je neki od alata generativne veštačke inteligencije. Najčešće su je koristili u privatne svrhe – 25,1 odsto, zatim za posao – 15,1 odsto, a za formalno obrazovanje – 9,4 odsto.
10,1 odsto preduzeća u Srbiji koristilo je veštačku inteligenciju
Najveće razlike vidljive su po starosnim grupama. Među internet korisnicima od 16 do 24 godine AI koristi oko 65 odsto, u grupi od 25 do 54 godine oko 40 odsto, dok među ljudima od 55 do 74 godine taj udeo pada na oko 14 odsto.
Detaljniji podaci pokazuju da je generativnu AI koristilo 63,8 odsto mladih od 16 do 24 godine. Njih 44,2 odsto koristilo ju je privatno, 39,3 odsto za obrazovanje, a 15,8 odsto za posao.
Korišćenje četbotova za objašnjavanje gradiva, sažimanje tekstova, učenje jezika ili jednostavno traženje informacija tako sve više postaje deo svakodnevice mlađih generacija.
Razvijamo nacionalni jezički model
Razvoj veštačke inteligencije dobio je i državni značaj. Posle najave predsednika Aleksandra Vučića o većim ulaganjima u ovu oblast, u januaru 2026. godine Kancelarija za IT i eUpravu i Privredna komora Srbije pokrenule su razvoj nacionalnog velikog jezičkog modela za srpski jezik.
To ne znači pravljenje „novog ChatGPT-a“ od nule, već razvoj modela prilagođenog srpskom jeziku, domaćim podacima i potrebama institucija i privrede.
U aprilu je u projekat uključeno 11 institucija i medija, među kojima su Narodna biblioteka Srbije, RTS, RTV, „Službeni glasnik“, Tanjug, „Politika“ i Institut za srpski jezik SANU.
Analiza korišćenja ChatGPT-a pokazala je da se oko 30 odsto potrošačke upotrebe odnosi na posao, dok je približno 70 odsto van posla. Tri četvrtine razgovora odnosi se na praktične savete, traženje informacija i pisanje.
Pisanje je ujedno i najčešća poslovna primena, dok je programiranje, iako se često povezuje sa veštačkom inteligencijom, znatno uža oblast upotrebe.
Prema podacima Statcounter-a, ChatGPT je u junu 2026. imao 84,63 odsto tržišnog udela među AI četbotovima u Srbiji. Slede Google Gemini sa 6,98 odsto, Perplexity sa 3,35, Microsoft Copilot sa 2,62 i Claude sa 2,42 odsto.
Na mobilnim uređajima dominacija ChatGPT-a još je izraženija – njegov udeo dostigao je čak 94,13 odsto.
Ipak, masovno korišćenje AI ne znači i masovno plaćanje. Međunarodna is-traživanja pokazuju da veliki broj korisnika i dalje ostaje na besplatnim paketima, koji su za povremeno postavljanje pitanja, prevođenje, pisanje ili traženje ideja sasvim dovoljni.
Plaćene verzije pre svega privlače profesionalne korisnike kojima su potrebni napredniji modeli, veći broj upita, analiza dokumenata, generisanje slika i videa ili istraživački alati.
Pored opštih sistema kao što su ChatGPT, Gemini, Claude, Copilot i Perplexity, sve je više specijalizovanih alata za programiranje, prevođenje, transkripciju, analizu dokumenata, generisanje fotografija i videa, ali i za pravnike, lekare, istraživače, finansijske analitičare i dizajnere.
Zato je moguće da neko koristi veštačku inteligenciju svakoga dana, a da nikada ne otvori poseban AI četbot.
I. R.
