CHATGPT ПОСТАО НАЈПОПУЛАРНИЈИ „САГОВОРНИК“ У СРБИЈИ Бројке показују колико смо се навукли на вештачку интелигенцију
Вештачка интелигенција је за само неколико година прешла пут од технологије о којој су углавном говорили програмери и научници до алата који се користи за писање мејлова, превођење, учење, тражење информација, обраду фотографија, програмирање, планирање путовања, али и забаву.
Према подацима Републичког завода за статистику, 10,1 одсто предузећа у Србији користило је технологије вештачке интелигенције током 2025. године. За грађане Србије, међутим, још нема детаљне званичне статистике која би показала колико њих користи генеративну АИ, за шта је најчешће употребљавају и колико су спремни да за њу плаћају.
Европски подаци, међутим, показују у ком правцу се креће и домаће тржиште. Током 2025. године 32,7 одсто становника ЕУ узраста од 16 до 74 године користило је неки од алата генеративне вештачке интелигенције. Најчешће су је користили у приватне сврхе – 25,1 одсто, затим за посао – 15,1 одсто, а за формално образовање – 9,4 одсто.
10,1 одсто предузећа у Србији користило је вештачку интелигенцију
Највеће разлике видљиве су по старосним групама. Међу интернет корисницима од 16 до 24 године АИ користи око 65 одсто, у групи од 25 до 54 године око 40 одсто, док међу људима од 55 до 74 године тај удео пада на око 14 одсто.
Детаљнији подаци показују да је генеративну АИ користило 63,8 одсто младих од 16 до 24 године. Њих 44,2 одсто користило ју је приватно, 39,3 одсто за образовање, а 15,8 одсто за посао.
Коришћење четботова за објашњавање градива, сажимање текстова, учење језика или једноставно тражење информација тако све више постаје део свакодневице млађих генерација.
Развијамо национални језички модел
Развој вештачке интелигенције добио је и државни значај. После најаве председника Александра Вучића о већим улагањима у ову област, у јануару 2026. године Канцеларија за ИТ и еУправу и Привредна комора Србије покренуле су развој националног великог језичког модела за српски језик.
То не значи прављење „новог ChatGPT-а“ од нуле, већ развој модела прилагођеног српском језику, домаћим подацима и потребама институција и привреде.
У априлу је у пројекат укључено 11 институција и медија, међу којима су Народна библиотека Србије, РТС, РТВ, „Службени гласник“, Танјуг, „Политика“ и Институт за српски језик САНУ.
Анализа коришћења ChatGPT-а показала је да се око 30 одсто потрошачке употребе односи на посао, док је приближно 70 одсто ван посла. Три четвртине разговора односи се на практичне савете, тражење информација и писање.
Писање је уједно и најчешћа пословна примена, док је програмирање, иако се често повезује са вештачком интелигенцијом, знатно ужа област употребе.
Према подацима Statcounter-а, ChatGPT је у јуну 2026. имао 84,63 одсто тржишног удела међу АИ четботовима у Србији. Следе Google Gemini са 6,98 одсто, Perplexity са 3,35, Microsoft Copilot са 2,62 и Claude са 2,42 одсто.
На мобилним уређајима доминација ChatGPT-а још је израженија – његов удео достигао је чак 94,13 одсто.
Ипак, масовно коришћење АИ не значи и масовно плаћање. Међународна ис-траживања показују да велики број корисника и даље остаје на бесплатним пакетима, који су за повремено постављање питања, превођење, писање или тражење идеја сасвим довољни.
Плаћене верзије пре свега привлаче професионалне кориснике којима су потребни напреднији модели, већи број упита, анализа докумената, генерисање слика и видеа или истраживачки алати.
Поред општих система као што су ChatGPT, Gemini, Claude, Copilot и Perplexity, све је више специјализованих алата за програмирање, превођење, транскрипцију, анализу докумената, генерисање фотографија и видеа, али и за правнике, лекаре, истраживаче, финансијске аналитичаре и дизајнере.
Зато је могуће да неко користи вештачку интелигенцију свакога дана, а да никада не отвори посебан АИ четбот.
И. Р.
