ENERGETSKA TRANZICIJA – ZAJEDNIČKI ZADATAK INDUSTRIJE, PRIVREDE, INSTITUCIJA I DRUŠTVA Put ka dugoračnoj energetskoj stabilnosti

Jedan od ključnih aspekata ovog procesa je i sprovođenje zelene agende, čiji je cilj da odgovori na izazove sve izraženijih klimatskih promena. Energetska tranzicija je zajednički zadatak industije, privrede, instuitucija i kompanija.

Ambiciozni planovi i strategije u ovom domenu su zbog geopolitičkih okolnosti u mnogim zemljama pretrpele izmene, jer energetska tranzicija sada ne zavisi samo od ulaganja u taj proces i dostupnih tehnologija, već od globalnog okolnosti i kretanja na tržištu energenata. Mnoge članice EU su nastavile energetsku tranziciju ka OIE, ali je u pojedinim državama došlo do porasta upotrebe uglja i povećane potrošnje skupljeg uvezenog tečnog gasa.

Kako NALED navodi, Srbija je u poslednjih nekoliko godina napravila značajne korake u pravcu razvoja obnovljivih izvora energije, ali iskustva zemalja koje su u ovom procesu otišle korak dalje pokazuju da pravi izazov tek predstoji – kako obezbediti da sistem ostane stabilan, fleksibilan i pouzdan u uslovima sve većeg udela energije iz vetra i sunca. 

Zelena agenda za Zapadni Balkan je strategija regionalnog razvoja koja ima za cilj da odgovori na izazove klimatskih promena i energetske tranzicije i da pomogne zemljama ovog regiona da usklade propise o životnoj sredini sa evropskim standardima i normama. Utemeljena je na Evropskom zelenom dogovoru i povezanom Ekonomsko-investicionom planu za Zapadni Balkan.

Projekat „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Jedan od ključnih principa Zelene agende je da tranzicija ka klimatskoj neutralnosti mora biti socijalno pravedna i inkluzivna da bi bila uspešna. U fokusu Agende je doprinos dekarbonizaciji privrede i postizanju ciljeva Pariskog sporazuma, smanjenju zagađenja životne sredine (vazduha, zemljišta i vode) i podrška usklađivanju zakonodavnog okvira Srbije sa pravnim tekovinama EU.

Procenjeno je da sprovođenje Zelene agende u Srbiji do 2033. godine zahteva investicije veće od 27 milijardi evra, dok bi ukupni troškovi do 2050. mogli dostići 80 milijardi evra.

Nedavno je, na predlog Ministarstva zaštite životne sredine, Vlada Srbije usvojila Strategiju zaštite životne sredine – Zelenu agendu za Republiku Srbiju do 2033. godine, strateški dokument koji predstavlja sveobuhvatan okvir za dalje unapređenje stanja životne sredine, održivog razvoja i sprovođenje mera koje će doprineti boljem kvalitetu života svih građana.

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov ocenila je da je usvajanje ove strategije važan korak za našu zemlju, jer ona definiše jasan pravac delovanja u oblasti energetske tranzicije, smanjenja zagađenja, zaštite prirodnih resursa i usklađivanja sa najvišim evropskim standardima.

Energetska tranzicija svakako zavisi i od podizanja svesti o potrebi korišćenja energije iz obnovljivih izvora energije, koji su i temelj te tranzicije i ključ za borbu protiv klimatskih promena. OIE su i sedmi od 17 ciljeva Održivog razvoja UN – dostupna i čista energija i sve više država ih prepoznaje kao strateški prioritet. Prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA), obnovljivi izvori su prethodnih godina činili oko 30 odsto globalne proizvodnje električne energije, a očekuje se da do 2030. godine dostignu više od 40.

Srbija je deo globalnog procesa energetske tranzicije i u poslednjoj deceniji beleži značajan napredak u razvoju obnovljivih izvora energije, posebno kroz izgradnju vetroelektrana. Nacionalni planovi, zakonski okvir i međunarodne obaveze jasno pokazuju da je OIE postao strateški prioritet. Do 2030. godine, Srbija kao članica Energetske zajednice ima cilj da OIE čine 40,7 odsto ukupne potrošnje energije.

U Srbiji sve veći broj vodećih domaćih i stranih kompanija ulaže u Zelenu agendu, investira milione u dekarbonizaciju, smanjenje emisija štetnih gasova, energetsku efikasnost i cirkularnu ekonomiju. Među kompanijama koje su lideri u ovom domenu su Valjaonica aluminijuma iz Sevojna Impol Seval, Zorka-Keramika, zajedno sa partnerom Zorka-Opeka, Nelt Grupa, Zorka Šabac”, uz Elektroprivredu Srbije i Naftnu industriju Srbije. 

U Naftnoj industriji Srbije, na primer, naglašavaju da kontinuirano unapređuju ekološke performanse poslovnih procesa, razvijaju ekološku svest zaposlenih i podstiču primenu najboljih dostupnih metoda i tehnologija u investicionim projektima. Tako je NIS u ekološke projekte i biznis inicijative koje su dale značajne efekte na unapređenje ekološke slike u našoj zemlji od 2009. godine uložio 900 miliona evra, od čega je u „čisto“ ekološke inicijative investirano oko 150 miliona evra.