ЕНЕРГЕТСКА ТРАНЗИЦИЈА – ЗАЈЕДНИЧКИ ЗАДАТАК ИНДУСТРИЈЕ, ПРИВРЕДЕ, ИНСТИТУЦИЈА И ДРУШТВА Пут ка дугорачној енергетској стабилности

Један од кључних аспеката овог процеса је и спровођење зелене агенде, чији је циљ да одговори на изазове све израженијих климатских промена. Енергетска транзиција је заједнички задатак индустије, привреде, инстуитуција и компанија.

Амбициозни планови и стратегије у овом домену су због геополитичких околности у многим земљама претрпеле измене, јер енергетска транзиција сада не зависи само од улагања у тај процес и доступних технологија, већ од глобалног околности и кретања на тржишту енергената. Многе чланице ЕУ су наставиле енергетску транзицију ка ОИЕ, али је у појединим државама дошло до пораста употребе угља и повећане потрошње скупљег увезеног течног гаса.

Како НАЛЕД наводи, Србија је у последњих неколико година направила значајне кораке у правцу развоја обновљивих извора енергије, али искуства земаља које су у овом процесу отишле корак даље показују да прави изазов тек предстоји – како обезбедити да систем остане стабилан, флексибилан и поуздан у условима све већег удела енергије из ветра и сунца. 

Зелена агенда за Западни Балкан је стратегија регионалног развоја која има за циљ да одговори на изазове климатских промена и енергетске транзиције и да помогне земљама овог региона да ускладе прописе о животној средини са европским стандардима и нормама. Утемељена је на Европском зеленом договору и повезаном Економско-инвестиционом плану за Западни Балкан.

Пројекат „ЕУ за Зелену агенду у Србији“, уз техничку и финансијску подршку Европске уније и у партнерству са Министарством заштите животне средине, спроводи УНДП у сарадњи са Амбасадом Шведске и Европском инвестиционом банком (ЕИБ), уз додатна финансијска средства која су обезбедиле владе Шведске, Швајцарске и Србије.

Један од кључних принципа Зелене агенде је да транзиција ка климатској неутралности мора бити социјално праведна и инклузивна да би била успешна. У фокусу Агенде је допринос декарбонизацији привреде и постизању циљева Париског споразума, смањењу загађења животне средине (ваздуха, земљишта и воде) и подршка усклађивању законодавног оквира Србије са правним тековинама ЕУ.

Процењено је да спровођење Зелене агенде у Србији до 2033. године захтева инвестиције веће од 27 милијарди евра, док би укупни трошкови до 2050. могли достићи 80 милијарди евра.

Недавно је, на предлог Министарства заштите животне средине, Влада Србије усвојила Стратегију заштите животне средине – Зелену агенду за Републику Србију до 2033. године, стратешки документ који представља свеобухватан оквир за даље унапређење стања животне средине, одрживог развоја и спровођење мера које ће допринети бољем квалитету живота свих грађана.

Министарка заштите животне средине Сара Павков оценила је да је усвајање ове стратегије важан корак за нашу земљу, јер она дефинише јасан правац деловања у области енергетске транзиције, смањења загађења, заштите природних ресурса и усклађивања са највишим европским стандардима.

Енергетска транзиција свакако зависи и од подизања свести о потреби коришћења енергије из обновљивих извора енергије, који су и темељ те транзиције и кључ за борбу против климатских промена. ОИЕ су и седми од 17 циљева Одрживог развоја УН – доступна и чиста енергија и све више држава их препознаје као стратешки приоритет. Према Међународној агенцији за енергију (ИЕА), обновљиви извори су претходних година чинили око 30 одсто глобалне производње електричне енергије, а очекује се да до 2030. године достигну више од 40.

Србија је део глобалног процеса енергетске транзиције и у последњој деценији бележи значајан напредак у развоју обновљивих извора енергије, посебно кроз изградњу ветроелектрана. Национални планови, законски оквир и међународне обавезе јасно показују да је ОИЕ постао стратешки приоритет. До 2030. године, Србија као чланица Енергетске заједнице има циљ да ОИЕ чине 40,7 одсто укупне потрошње енергије.

У Србији све већи број водећих домаћих и страних компанија улаже у Зелену агенду, инвестира милионе у декарбонизацију, смањење емисија штетних гасова, енергетску ефикасност и циркуларну економију. Међу компанијама које су лидери у овом домену су Ваљаоница алуминијума из Севојна Импол Севал, Зорка-Керамика, заједно са партнером Зорка-Опека, Нелт Група, Зорка Шабац”, уз Електропривреду Србије и Нафтну индустрију Србије. 

У Нафтној индустрији Србије, на пример, наглашавају да континуирано унапређују еколошке перформансе пословних процеса, развијају еколошку свест запослених и подстичу примену најбољих доступних метода и технологија у инвестиционим пројектима. Тако је НИС у еколошке пројекте и бизнис иницијативе које су дале значајне ефекте на унапређење еколошке слике у нашој земљи од 2009. године уложио 900 милиона евра, од чега је у „чисто“ еколошке иницијативе инвестирано око 150 милиона евра.