SEĆATE LI SE OVIH STARIH JELA IZ JUGOSLAVIJE Danas su gotovo nestala sa trpeze!

Nije bilo važno imati desetak začina i frižider pun namirnica – od nekoliko osnovnih sastojaka trebalo je napraviti ručak koji će zasititi celu porodicu.

Zato su se nekada mnogo češće pripremala jela koja danas mnogi retko ili nikada ne jedu. Iznutrice, svinjska mast, mahunarke i povrće bili su sastavni deo svakodnevne ishrane, a gotovo svaki deo životinje nastojao se iskoristiti.

Neka od tih jela vremenom su nestala iz domaćih kuhinja, bilo zato što njihova priprema zahteva dosta vremena, bilo zato što su se promenile prehrambene navike. Pihtije, škembići, pohovani mozak, boranija na suvo i supa od praziluka danas se mnogo ređe nalaze na trpezama nego nekada.

Pihtije su se kuvale satima

Pihtije su jedno od jela koje mnoge podsećaju na starinsku zimsku kuhinju. Pripremale su se od svinjskih delova bogatih kolagenom, poput nožica, kože, ušiju i repa, koji su se dugo kuvali kako bi se dobila gusta tečnost koja se nakon hlađenja prirodno želatinizovala.

Dodavali su se beli luk i začini, a pihtije nisu bile jelo za svaki dan, već su se često pripremale za praznike i druge posebne prilike.

Danas mnoge mlađe generacije teško mogu da zamisle ovo jelo na svojoj trpezi, ali ljubitelji tradicionalne kuhinje pihtije i dalje smatraju jednim od klasika domaće gastronomije.

Škembići su nekada bili klasik u kafanama

Škembići, odnosno tripice, nekada su se mnogo češće nalazili na jelovnicima nego danas. Najčešće su se pripremali u bogatom sosu od luka, paradajza i začina, a kuvanje je zahtevalo prilično vremena i strpljenja.

Upravo zbog toga škembići su bili tipično jelo koje se moglo pronaći u starim kafanama i restoranima.

Danas ih je sve teže pronaći na jelovnicima, a sama pomisao na iznutrice mnogima nije preterano privlačna. Ipak, oni koji ih vole tvrde da pravilno pripremljene tripice mogu biti izuzetno ukusne i zasitne.

Pohovani mozak bio je sasvim uobičajen ručak

Danas je teško zamisliti da se mozak služio kao pohovano jelo, ali nekada to nije bilo ništa neobično.

Mozak se pripremao, panirao i pržio tako da spolja dobije hrskavu koricu, dok je unutrašnjost ostajala meka.

Takva jela danas su gotovo potpuno nestala iz svakodnevne ishrane. Razlog nije samo promena ukusa – pojedine namirnice iz nekadašnje kuhinje danas se mnogo teže pronalaze, a sama priprema iznutrica mnogima je postala neprihvatljiva.

Boranija na suvo dokaz je da ručak nije morao da sadrži meso

Za razliku od pihtija i škembića, boranija na suvo mogla bi bez problema da se vrati na savremene trpeze.

Reč je o jednostavnom jelu od boranije, krompira, luka i šargarepe koje se pripremalo u rerni ili na šporetu, često uz dodatak svinjske masti.

Uz komad hleba, ovo jelo bilo je sasvim dovoljno za ručak cele porodice, a ovakva jela dobro pokazuju koliko je nekadašnja kuhinja bila usmerena na iskorišćavanje dostupnih namirnica.

Nije se kuvalo prema komplikovanim receptima, već prema onome što je bilo pri ruci.

Supa od praziluka bila je jednostavna, ali zasitna

Praziluk je nekada bio čest sastojak domaćih supa i variva, a pripremao se na veoma jednostavan način.

Od nekoliko osnovnih namirnica nastajala je topla supa koja je posebno prijala tokom hladnijih dana.

Takve supe danas su često zamenjene gotovim i instant varijantama. Ipak, domaća supa od praziluka ne zahteva mnogo sastojaka ni posebne kulinarske veštine, pa je zapravo jedan od najjednostavnijih primera starinske kuhinje koji može da se vrati na trpezu.

Hleb sa svinjskom mašću bio je prava dečja užina

Današnja deca za užinu imaju bezbroj mogućnosti, od slatkiša i grickalica do različitih namaza. Nekada je izbor bio mnogo skromniji.

Kriška hleba namazana svinjskom mašću, posuta mlevenom crvenom paprikom i, po želji, malo posoljena, bila je sasvim uobičajena užina.

Postojala je i slatka verzija, u kojoj se mast kombinovala sa šećerom.

Takav obrok danas bi se teško mogao smatrati tipičnim dečjim zalogajem, ali upravo su ovakve jednostavne kombinacije mnogima ostale u sećanju kao ukus detinjstva.

Index.hr