СЕЋАТЕ ЛИ СЕ ОВИХ СТАРИХ ЈЕЛА ИЗ ЈУГОСЛАВИЈЕ Данас су готово нестала са трпезе!

Није било важно имати десетак зачина и фрижидер пун намирница – од неколико основних састојака требало је направити ручак који ће заситити целу породицу.

Зато су се некада много чешће припремала јела која данас многи ретко или никада не једу. Изнутрице, свињска маст, махунарке и поврће били су саставни део свакодневне исхране, а готово сваки део животиње настојао се искористити.

Нека од тих јела временом су нестала из домаћих кухиња, било зато што њихова припрема захтева доста времена, било зато што су се промениле прехрамбене навике. Пихтије, шкембићи, поховани мозак, боранија на суво и супа од празилука данас се много ређе налазе на трпезама него некада.

Пихтије су се кувале сатима

Пихтије су једно од јела које многе подсећају на старинску зимску кухињу. Припремале су се од свињских делова богатих колагеном, попут ножица, коже, ушију и репа, који су се дуго кували како би се добила густа течност која се након хлађења природно желатинизовала.

Додавали су се бели лук и зачини, а пихтије нису биле јело за сваки дан, већ су се често припремале за празнике и друге посебне прилике.

Данас многе млађе генерације тешко могу да замисле ово јело на својој трпези, али љубитељи традиционалне кухиње пихтије и даље сматрају једним од класика домаће гастрономије.

Шкeмбићи су некада били класик у кафанама

Шкембићи, односно трипице, некада су се много чешће налазили на јеловницима него данас. Најчешће су се припремали у богатом сосу од лука, парадајза и зачина, а кување је захтевало прилично времена и стрпљења.

Управо због тога шкембићи су били типично јело које се могло пронаћи у старим кафанама и ресторанима.

Данас их је све теже пронаћи на јеловницима, а сама помисао на изнутрице многима није претерано привлачна. Ипак, они који их воле тврде да правилно припремљене трипице могу бити изузетно укусне и заситне.

Поховани мозак био је сасвим уобичајен ручак

Данас је тешко замислити да се мозак служио као поховано јело, али некада то није било ништа необично.

Мозак се припремао, панирао и пржио тако да споља добије хрскаву корицу, док је унутрашњост остајала мека.

Таква јела данас су готово потпуно нестала из свакодневне исхране. Разлог није само промена укуса – поједине намирнице из некадашње кухиње данас се много теже проналазе, а сама припрема изнутрица многима је постала неприхватљива.

Боранија на суво доказ је да ручак није морао да садржи месо

За разлику од пихтија и шкембића, боранија на суво могла би без проблема да се врати на савремене трпезе.

Реч је о једноставном јелу од бораније, кромпира, лука и шаргарепе које се припремало у рерни или на шпорету, често уз додатак свињске масти.

Уз комад хлеба, ово јело било је сасвим довољно за ручак целе породице, а оваква јела добро показују колико је некадашња кухиња била усмерена на искоришћавање доступних намирница.

Није се кувало према компликованим рецептима, већ према ономе што је било при руци.

Супа од празилука била је једноставна, али заситна

Празилук је некада био чест састојак домаћих супа и варива, а припремао се на веома једноставан начин.

Од неколико основних намирница настајала је топла супа која је посебно пријала током хладнијих дана.

Такве супе данас су често замењене готовим и инстант варијантама. Ипак, домаћа супа од празилука не захтева много састојака ни посебне кулинарске вештине, па је заправо један од најједноставнијих примера старинске кухиње који може да се врати на трпезу.

Хлеб са свињском машћу био је права дечја ужина

Данашња деца за ужину имају безброј могућности, од слаткиша и грицкалица до различитих намаза. Некада је избор био много скромнији.

Кришка хлеба намазана свињском машћу, посута млевеном црвеном паприком и, по жељи, мало посољена, била је сасвим уобичајена ужина.

Постојала је и слатка верзија, у којој се маст комбиновала са шећером.

Такав оброк данас би се тешко могао сматрати типичним дечјим залогајем, али управо су овакве једноставне комбинације многима остале у сећању као укус детињства.

Index.hr