JEZIKOMANIJA: Jednina ili množina

Posebno su zanimljivi primeri u kojima subjekat označava više osoba, ali je gramatički u jednini. Tako kažemo: „Većina građana smatra da su promene neophodne.” Iako reč „građana” označava množinu, glavna reč u subjektu je „većina”, a ona je u jednini.

Zato se i predikat najčešće upotrebljava u jednini: većina smatra, većina želi. Oblik „većina građana smatraju” u standardnom jeziku nije preporučljiv. Slično važi i za reči manjina, grupa, deo, niz, mnoštvo: „Grupa učenika je stigla”, a ne „su stigli”.

Međutim, stvar postaje složenija kada subjekat sadrži brojne imenice kao što su dvoje, troje, petoro. Da li je pravilno reći „Dvoje ljudi je došlo” ili „Dvoje ljudi su došli”? Uobičajeno i gramatički neutralno jeste: „Dvoje ljudi je došlo.” Brojna imenica „dvoje” traži predikat u jednini srednjeg roda kada se cela grupa posmatra kao jedna celina.

Isto važi u primerima: „Troje dece je ostalo” i „Petoro putnika je povređeno”. Ipak, u govoru se često čuje i slaganje po značenju: „Dvoje ljudi su došli”. Tada govornik u prvi plan stavlja same ljude, odnosno množinu koju subjekat označava. 

Takvo slaganje po smislu nije neobično, ali je u formalnom i pažljivo negovanom jeziku sigurnija jednina.
Važno je, dakle, razlikovati gramatičko slaganje od slaganja po značenju.
N. Mirković