JEZIKOMANIJA: Guglamo li, guglamo
Nekada smo nešto „birali”, danas „pravimo svoj pik”. Nekada smo imali ciljnu grupu, a sada je TARGETIRAMO. Poruku više ne pročitamo i prećutimo, nego nekoga SINUJEMO.
Engleski je poslednjih godina postao pravi rasadnik novih izraza. Lajkujemo, šerujemo, skrolujemo, guglamo, bukiramo, četujemo, a kad nam se nešto baš ne dopadne, kažemo da je krindž.
Imamo ivent, pravimo dil, dobijamo fidbek, jurimo dedlajn, a ponekad ni sami ne znamo zašto je običan rok odjednom postao nedovoljno dobar.
Posebno je zanimljivo kako te reči „posrbljujemo”. Uz englesku osnovu bez problema dodajemo domaće nastavke, menjamo je po licima i vremenima i kažemo: targetirao sam, sinovala me je, bukiraćemo, šerujte. Strana reč tako vrlo brzo dobije srpsku gramatiku.
Naravno, pozajmljivanje reči nije nikakva jezička katastrofa. Srpski je oduvek primao reči iz drugih jezika i mnoge danas više ni ne osećamo kao tuđice, ali pitanje je mere.
Ako već imamo IZBOR, mora li baš svaki izbor biti PIK?
Ako možemo nekoga DA USMERIMO, da li ga moramo TARGETIRATI?
Ako smo poruku samo videli, moramo li baš nekoga da SINUJEMO?
Jezik se menja i to mu niko ne može zabraniti. Ali možda ne moramo baš svaki engleski izraz da dočekamo raširenih ruku.
N. Mirković
