ЈЕЗИКОМАНИЈА: Гугламо ли, гугламо
Некада смо нешто „бирали”, данас „правимо свој пик”. Некада смо имали циљну групу, а сада је ТАРГЕТИРАМО. Поруку више не прочитамо и прећутимо, него некога СИНУЈЕМО.
Енглески је последњих година постао прави расадник нових израза. Лајкујемо, шерујемо, скролујемо, гугламо, букирамо, четујемо, а кад нам се нешто баш не допадне, кажемо да је кринџ.
Имамо ивент, правимо дил, добијамо фидбек, јуримо дедлајн, а понекад ни сами не знамо зашто је обичан рок одједном постао недовољно добар.
Посебно је занимљиво како те речи „посрбљујемо”. Уз енглеску основу без проблема додајемо домаће наставке, мењамо је по лицима и временима и кажемо: таргетирао сам, синовала ме је, букираћемо, шерујте. Страна реч тако врло брзо добије српску граматику.
Наравно, позајмљивање речи није никаква језичка катастрофа. Српски је одувек примао речи из других језика и многе данас више ни не осећамо као туђице, али питање је мере.
Ако већ имамо ИЗБОР, мора ли баш сваки избор бити ПИК?
Ако можемо некога ДА УСМЕРИМО, да ли га морамо ТАРГЕТИРАТИ?
Ако смо поруку само видели, морамо ли баш некога да СИНУЈЕМО?
Језик се мења и то му нико не може забранити. Али можда не морамо баш сваки енглески израз да дочекамо раширених руку.
Н. Мирковић
