ЈЕЗИКОМАНИЈА: Фидбек нам је фејв
Језик се мења заједно са друштвом, па је сасвим природно да у њега улазе нове речи. Проблем настаје када туђице почну да потискују јасне и сасвим употребљиве домаће изразе.
Тако се данас све чешће иде на „event”, уместо на догађај, скуп, приредбу или представљање. Пре наступа се чека у „бекстејџу”, иако бисмо могли рећи иза сцене или у простору за извођаче.
На друштвеним мрежама нешто нам је „фејв”, уместо омиљено или најдраже. Ситуација је „random”, мада је заправо случајна, насумична, неочекивана или неповезана.
Људи шире „хејт”, иако српски језик одавно познаје мржњу, нетрпељивост, злурадост и увреде. Добра „конекција” може бити веза, повезаност, познанство, сарадња или чак добар интернет сигнал.
„Комјунити” најчешће није ништа друго до заједница окупљена око исте теме или интересовања.
Неке туђице означавају нове појаве за које још немамо кратак и прецизан домаћи назив.
Посебно су им наклоњени рекламе, друштвене мреже, инфлуенсери и корпоративни говор. Говорник њоме жели да покаже да прати трендове и да разуме савремени дигитални свет.
Зашто најављивати „event” ако је реч о концерту, сајму, промоцији или добротворној вечери? Зашто тражити „фидбек” када можемо тражити мишљење, одговор, коментар или оцену?
Граница између живог језика и помодарства није у пореклу речи, већ у њеној оправданости.
Н. Мирковић
