JEZIKOMANIJA: Realno, brate, znači
Poštapalice su reči koje nam pomažu da dobijemo vreme dok razmišljamo šta ćemo reći. Same po sebi nisu jezička greška, ali postaju problem kada se ponavljaju gotovo u svakoj rečenici.
Nekada su to bili izrazi „ovaj”, „dakle” i „kako da kažem”, a danas im se pridružuju „znači”, „mislim”, „brate” i „realno”.
Reč „ZNAČI” trebalo bi da najavi objašnjenje ili zaključak. Ipak, često ne znači ništa, već samo popunjava tišinu: „Znači, otišao sam, znači, do prodavnice.”
Sličnu ulogu ima i zamenica „OVAJ”, izgovorena onda kada govornik traži pravu reč. Kada se previše koristi, slušalac lako izgubi nit razgovora.
Izraz „MISLIM” ima smisla kada zaista iznosimo mišljenje ili ispravljamo nešto što smo rekli. Međutim, u rečenici „Mislim, došli smo oko osam” on najčešće nema nikakvu svrhu.
„BRATE” je od obraćanja bliskoj osobi postalo gotovo univerzalna poštapalica. Njome se iskazuju čuđenje, oduševljenje, ljutnja ili neverica, čak i kada sagovornik nije ni brat ni blizak prijatelj.
Reč „REALNO” trebalo bi da znači „posmatrano objektivno” ili „u stvarnosti”. U govoru mladih ona često samo naglašava stav: „Realno, film je baš dobar.”
Poštapalice se najlakše uočavaju kada snimimo sopstveni govor i pažljivo ga preslušamo. Realno, brate, znači, ponekad je najbolje samo reći ono što zaista mislimo.
N. Mirković
