JEZIKOMANIJA: Reči pred šalterom
Administracija često „govori” jezikom koji običan čovek teško razume.
Umesto da se nešto uradi, kaže se da će se „realizovati određene aktivnosti”. Umesto da se dokument pogleda, službenik će „izvršiti uvid u dokumentaciju”. Ako treba rešiti problem, najpre će se „sprovesti odgovarajući postupak”. Takve konstrukcije stvaraju privid ozbiljnosti, stručnosti i preciznosti.
Iza mnoštva reči, međutim, često se krije veoma jednostavna poruka. Izraz „izvršiti uplatu” ne znači ništa drugo nego – platiti. „Izvršiti proveru” jednostavnije je reći kao – proveriti.„Pristupiti realizaciji projekta” zapravo znači – početi projekat.
Glagolske imenice potiskuju glagole i rečenicu čine tromom i hladnom. Uz njih gotovo obavezno dolaze reči poput IZVRŠITI, SPROVESTI i REALIZOVATI. Tako nastaju dugačke formulacije u kojima se gubi ko nešto radi.
Birokratski jezik često izbegava odgovornost i skriva izvršioca radnje. Ne kaže se „pogrešili smo“, već „došlo je do određenih nepravilnosti”. Ne kaže se „odbićemo zahtev”, nego „zahtev neće biti pozitivno rešen”.
Takav govor udaljava institucije od ljudi kojima bi trebalo da služe. Obaveštenja, formulari i odluke moraju biti jasni već pri prvom čitanju. Jednostavan jezik nije ni neozbiljan, ni neprecizan, ni manje stručan. Naprotiv, jasno izražavanje pokazuje da onaj ko piše razume svoj posao.
N. Mirković
