IVAN PANIĆ, ŠALJIVDŽIJA OZBILJNIH NAMERA Od Zminjaka i kruzera do rasprodatih sala

Ako ne znate odgovor na jedno ili oba pitanja, stendap program „Veče sa Panićem” pravo je mesto da ih dobijete - na istinit, ali i dovoljno duhovit način, jer da je drugačije ne bi sale klubova i kafića u kojima nastupa Ivan Panić bile popunjene do poslednjeg mesta.

Od pet litara benzina možete napraviti tragediju, ali možete i pokrenuti trimer, kositi i zaraditi. Nije do onoga što imate, nego kako ćete to upotrebiti

Tako je bilo i u Đurđevu, gde je Panić pred publiku izneo priče o rodnom selu, porodici, radu na brodovima i susretima širom sveta, pretvarajući proživljeno u komediju. Ipak, kada se ugase reflektori, ova internet zvezda i scenski zabavljač, iako uz osmeh, pokazuje znatno ozbiljnije lice. Zato ga je najlakše opisati kao šaljivdžiju ozbiljnih namera.

Predstavljanje mu, priznaje, nije jednostavno. Za jedne je influenser i tiktoker, za druge organizator i dekorater proslava, dok ga publika koja dolazi na nastupe poznaje kao stendap komičara.

– Jednom su me na televiziji pitali kako da me potpišu. Rekao sam im da napišu šta žele, a oni su stavili: pisac i dramaturg, jer sam sam napisao svoj program. Posle me je zvala drugarica iz srednje škole i pitala kako sam ja završio dramaturgiju, a ona umetničku školu, kada smo išli u isti razred – priča Panić za „Dnevnik”.

Trudim se da budem ono što je danas možda najteže – čovek. Najdraže mi je kada za nekoga, bez obzira na njegovu nacionalnost, veru ili bilo koju drugu razliku, ljudi kažu: „Ali on je dobar čovek.”

Kada sve profesionalne etikete ostavi po strani, sebe ipak definiše samo kao čoveka.

– Trudim se da budem ono što je danas možda najteže – čovek. Najdraže mi je kada za nekoga, bez obzira na njegovu nacionalnost, veru ili bilo koju drugu razliku, ljudi kažu: „Ali on je dobar čovek”.

Panić je odrastao uz porodični posao organizovanja veselja, a od 2008. godine radio je na kruzerima, gde je stigao do pozicije restoran-menadžera i obišao svih sedam kontinenata. Po povratku u Srbiju pokrenuo je „Vrt nade”, posao posvećen organizaciji i dekorisanju proslava. Iz potrebe da promoviše svoj posao, proisteklo je ovo što, uz svoju primarnu delatnost, radi gotovo svako veče – nastupa širom Srbije i zasmejava ljude koji su došli da ga vide, čuju i upoznaju. Ali napominje da društvene mreže nisu zamišljene kao cilj, već kao odskočna daska.

– Ljudi misle da se od društvenih mreža samo živi i da novac kaplje. Ne postoji posao u kojem novac samo kaplje. Čak i onaj ko ima milione mora da radi da bi ih održao. Kada kažem mladima da moraju da rade, napadnu me, a kada se objavljuju rijaliti programi, onda svi tapšu. Posle se čudimo što nam je ovako – napominje Panić.

Prvi viralni snimak prepoznao je kao priliku koju ne sme da propusti. Prelazak iz razgovora sa publikom tokom direktnih prenosa u živi scenski nastup, tvrdi, nije zahtevao promenu ličnosti.

– Shvatio sam da ljudi sede u mojim „lajvovima” upravo zato što govorim i ponašam se ovako kako to činim. Trebalo je samo da budem ja. Da sam uradio nešto drugačije, ne bih bio autentičan. Ljudi na nastup dolaze i da provere da li sam zaista onakav kakav me vide na mrežama – navodi naš sagovornik.

Sve priče iz programa, naglašava, zaista su mu se dogodile. Razlika je samo u načinu na koji ih posmatra i prenosi publici.

– Neko bi kroz istu situaciju prošao kukajući, a ja od nje napravim priču. Sve zavisi od toga kako gledate na ono što vam se dešava. Od pet litara benzina možete napraviti tragediju, ali možete i pokrenuti trimer, kositi i zaraditi. Nije do onoga što imate, nego kako ćete to upotrebiti.

Posle velikih sala, među kojima je bila i beogradska MTS dvorana, Panić svesno nastupa i u manjim sredinama. Kao čovek rođen na selu, ne prihvata stanovište da je dolazak u selo korak unazad.

– Ljudi u manjim mestima željni su pozorišta, filma, knjige, smeha i kulture. Lakše će napuniti lokal u Đurđevu ili Zminjaku nego neku salu u velikom gradu. Ovde čovek prošeta do nastupa, provede se i vrati kući. Uostalom, svi smo mi došli iz nekog sela. Od čega su nastali gradovi?

Uspeh za njega nisu samo popularnost i rasprodate dvorane, već činjenica da je sve započeo sam i od nule. Kupio je kuću i automobil, razvio posao, proputovao svet i okupio publiku koja prepoznaje njegov rad. Zato na pitanje da li je zadovoljan životom odgovara bez dvoumljenja – prezadovoljan.

– Ljudi moraju da rade, a najviše na sebi, jer smo sami sebi najveći problem. Kada nešto zaista želite, ne trebaju vam ni savet, ni odobrenje, ni tuđa dozvola. Niko nas ne može zaustaviti koliko možemo sami sebe. Radite, ne odustajte i neprestano se nadograđujte. To je cela tajna – zaključuje Ivan Panić.

Tekst i fotografije: Aleksandar Savanović