PRIVATNOST NEĆE BITI ISTA Razvoj AI doneće nam i slušalice koje će nam čitati misli ALI KO ĆE JOŠ PRISLUŠKIVATI O ČEMU RAZMIŠLJAMO?
Neurolog dr Aleksa Pejović izjavio je, gostujući u emisiji „Uranak“ na televiziji K1, da slušalice koje registruju moždanu aktivnost za sada ne mogu da čitaju misli, ali da njihov razvoj otvara ozbiljna pitanja o privatnosti, vlasništvu nad podacima i mogućim zloupotrebama u oglašavanju, obrazovanju i na radnom mestu.
Dr Pejović objasnio je da ova ideja nije potpuno nova, ali da bi zahvaljujući razvoju tehnologije uređaji koji su do sada uglavnom korišćeni u bolnicama mogli da postanu dostupni gotovo svima.
“Mozak se sastoji od ćelija koje nazivamo neuronima i koje međusobno komuniciraju električnim signalima. Elektroencefalografija, odnosno EEG, registruje tu električnu aktivnost. Nove slušalice predstavljale bi pojednostavljenu i praktičniju verziju EEG aparata”, rekao je Pejović i objasnio da omunikacija među neuronima može se uporediti sa šapatom koji uređaj treba da izdvoji iz mnoštva drugih signala, poput mišićnih kontrakcija i različitih spoljašnjih smetnji.
Govoreći o mogućnostima sadašnje tehnologije, Pejović je naglasio da EEG može da razlikuje budnost od sna, kao i stanje usredsređenosti od opuštenosti, ali da ne može da otkrije konkretne misli osobe.
“U ovom trenutku niko ne može da vam čita misli. To nije moguće čak ni pomoću EEG aparata u bolnici. Možemo da dobijemo određene informacije o budnosti, spavanju ili usredsređenosti, ali ne i da saznamo o čemu neko razmišlja, objasnio je neurolog.
Šta nove slušalice mogu da otkriju
Prema Pejovićevim rečima, najveća promena biće to što će EEG tehnologija postati dostupna za svakodnevnu upotrebu. Uz pomoć veštačke inteligencije, ovi uređaji bi u budućnosti mogli da prepoznaju i moždane obrasce povezane sa određenim emocijama.
“Možda ćemo jednog dana moći da razlikujemo signal mozga srećne osobe od signala osobe koja je tužna. To još nije realnost, ali predstavlja relativno izvesnu mogućnost u budućnosti”, kazao je Pejović.
Pandorina kutija mentalne privatnosti
Prema Pejovićevoj oceni, najveći izazov biće zaštita mentalne privatnosti, jer bi kompanije preko prikupljenih podataka mogle da dobiju uvid u reakcije i emocije korisnika.
“Ne govorimo o banalnom čitanju misli, već o mogućnosti da neko zna kako smo emocionalno reagovali dok smo slušali određenu muziku, gledali neki sadržaj ili reklamu. To bi za kompanije moglo da ima veliki komercijalni značaj”, objasnio je Pejović.
Ukoliko bi uređaj registrovao da se korisnik posebno obradovao određenom sadržaju, algoritmi bi mogli da ga zasipaju sličnim reklamama i ponudama. Zbog toga se, kako kaže, već sada mora razgovarati o tome ko sme da pristupa tim informacijama i ko je njihov vlasnik.
“Pitanje svih pitanja jeste kome pripadaju ti podaci. Ovakva tehnologija otvara Pandorinu kutiju mogućih zloupotreba”, upozorio je neurolog.
Da li će tehnologija pratiti zaposlene
Bez jasnih propisa, poslodavci bi ove uređaje mogli da koriste za praćenje koncentracije zaposlenih, pa čak i za umanjenje zarade zbog navodno slabije usredsređenosti.
“To sada može da zvuči smešno, ali je sasvim moguće da ćemo se u nekom trenutku suočiti sa takvim situacijama. Zbog toga moramo unapred da definišemo ko sme da vidi podatke o tome da li je neko bio fokusiran”, rekao je Pejović.
Sa druge strane, ista tehnologija može da bude korisna ljudima koji obavljaju opasne poslove. Uređaj bi mogao da upozori rudara, vozača ili radnika na rizičnom radnom mestu da mu je koncentracija oslabila i da je vreme da napravi pauzu.
“To je dobar način korišćenja tehnologije, ali uvek moramo da imamo u vidu i drugu stranu medalje”, naglasio je.
Deca sve teže zadržavaju pažnju
Govoreći o uticaju savremene tehnologije na decu, Pejović je ocenio da neprestano gledanje kratkih sadržaja i skrolovanje društvenih mreža smanjuju sposobnost dužeg održavanja pažnje.
“Od društvenih mreža na kojima su se nekada čitali duži tekstovi stigli smo do sadržaja koji mora da privuče pažnju za nekoliko sekundi. Mozak se navikava na neprestano bombardovanje kratkim i zanimljivim informacijama. Posle toga od deteta očekujemo da 45 minuta mirno sedi i prati nastavu”, rekao je Pejović.
Pejović smatra da obrazovanje mora da se prilagodi tehnološkim promenama, ali da uređaji i lekovi ne mogu da zamene zdrave navike i disciplinu. Dodao je da novi senzori ne bi trebalo da stvaraju dodatno zračenje, dok će posledice njihove upotrebe zavisiti od načina primene i zaštite korisnika.
“Razvoj tehnologije ne možemo da zaustavimo. Zato već sada moramo da razgovaramo o mentalnoj privatnosti, zaštiti podataka i granicama njihove upotrebe”, poručio je neurolog dr Aleksa Pejović u emisiji „Uranak“ na televiziji K1.