ПРИВАТНОСТ НЕЋЕ БИТИ ИСТА Развој АИ донеће нам и слушалице које ће нам читати мисли АЛИ КО ЋЕ ЈОШ ПРИСЛУШКИВАТИ О ЧЕМУ РАЗМИШЉАМО?
Неуролог др Алекса Пејовић изјавио је, гостујући у емисији „Уранак“ на телевизији К1, да слушалице које региструју мождану активност за сада не могу да читају мисли, али да њихов развој отвара озбиљна питања о приватности, власништву над подацима и могућим злоупотребама у оглашавању, образовању и на радном месту.
Др Пејовић објаснио је да ова идеја није потпуно нова, али да би захваљујући развоју технологије уређаји који су до сада углавном коришћени у болницама могли да постану доступни готово свима.
“Мозак се састоји од ћелија које називамо неуронима и које међусобно комуницирају електричним сигналима. Електроенцефалографија, односно ЕЕГ, региструје ту електричну активност. Нове слушалице представљале би поједностављену и практичнију верзију ЕЕГ апарата”, рекао је Пејовић и објаснио да омуникација међу неуронима може се упоредити са шапатом који уређај треба да издвоји из мноштва других сигнала, попут мишићних контракција и различитих спољашњих сметњи.
Говорећи о могућностима садашње технологије, Пејовић је нагласио да ЕЕГ може да разликује будност од сна, као и стање усредсређености од опуштености, али да не може да открије конкретне мисли особе.
“У овом тренутку нико не може да вам чита мисли. То није могуће чак ни помоћу ЕЕГ апарата у болници. Можемо да добијемо одређене информације о будности, спавању или усредсређености, али не и да сазнамо о чему неко размишља, објаснио је неуролог.
Шта нове слушалице могу да открију
Према Пејовићевим речима, највећа промена биће то што ће ЕЕГ технологија постати доступна за свакодневну употребу. Уз помоћ вештачке интелигенције, ови уређаји би у будућности могли да препознају и мождане обрасце повезане са одређеним емоцијама.
“Можда ћемо једног дана моћи да разликујемо сигнал мозга срећне особе од сигнала особе која је тужна. То још није реалност, али представља релативно извесну могућност у будућности”, казао је Пејовић.
Пандорина кутија менталне приватности
Према Пејовићевој оцени, највећи изазов биће заштита менталне приватности, јер би компаније преко прикупљених података могле да добију увид у реакције и емоције корисника.
“Не говоримо о баналном читању мисли, већ о могућности да неко зна како смо емоционално реаговали док смо слушали одређену музику, гледали неки садржај или рекламу. То би за компаније могло да има велики комерцијални значај”, објаснио је Пејовић.
Уколико би уређај регистровао да се корисник посебно обрадовао одређеном садржају, алгоритми би могли да га засипају сличним рекламама и понудама. Због тога се, како каже, већ сада мора разговарати о томе ко сме да приступа тим информацијама и ко је њихов власник.
“Питање свих питања јесте коме припадају ти подаци. Оваква технологија отвара Пандорину кутију могућих злоупотреба”, упозорио је неуролог.
Да ли ће технологија пратити запослене
Без јасних прописа, послодавци би ове уређаје могли да користе за праћење концентрације запослених, па чак и за умањење зараде због наводно слабије усредсређености.
“То сада може да звучи смешно, али је сасвим могуће да ћемо се у неком тренутку суочити са таквим ситуацијама. Због тога морамо унапред да дефинишемо ко сме да види податке о томе да ли је неко био фокусиран”, рекао је Пејовић.
Са друге стране, иста технологија може да буде корисна људима који обављају опасне послове. Уређај би могао да упозори рудара, возача или радника на ризичном радном месту да му је концентрација ослабила и да је време да направи паузу.
“То је добар начин коришћења технологије, али увек морамо да имамо у виду и другу страну медаље”, нагласио је.
Деца све теже задржавају пажњу
Говорећи о утицају савремене технологије на децу, Пејовић је оценио да непрестано гледање кратких садржаја и скроловање друштвених мрежа смањују способност дужег одржавања пажње.
“Од друштвених мрежа на којима су се некада читали дужи текстови стигли смо до садржаја који мора да привуче пажњу за неколико секунди. Мозак се навикава на непрестано бомбардовање кратким и занимљивим информацијама. После тога од детета очекујемо да 45 минута мирно седи и прати наставу”, рекао је Пејовић.
Пејовић сматра да образовање мора да се прилагоди технолошким променама, али да уређаји и лекови не могу да замене здраве навике и дисциплину. Додао је да нови сензори не би требало да стварају додатно зрачење, док ће последице њихове употребе зависити од начина примене и заштите корисника.
“Развој технологије не можемо да зауставимо. Зато већ сада морамо да разговарамо о менталној приватности, заштити података и границама њихове употребе”, поручио је неуролог др Алекса Пејовић у емисији „Уранак“ на телевизији К1.