OVO JE „DRUGO SRCE“ VAŠEG TELA Ako ga zanemarite, posledice mogu biti ozbiljne
Vaši listovi možda doslovno ne sadrže još jedno srce, ali svaki put kada se kontrahuju, oni pružaju dragocenu pomoć onom pravom u vašim grudima.
Svaki korak, savijanje skočnog zgloba ili podizanje na prste aktivira izvanrednu pumpu ispod vaših kolena. Mišići listova stiskaju vene u donjem delu nogu, pomažući u potiskivanju krvi nagore ka srcu. Ovaj mehanizam je toliko važan za cirkulaciju da se listovi ponekad opisuju kao „drugo srce“ u telu.
Ovaj naziv je metaforičan. Vaši listovi ne mogu zameniti organ koji kuca u vašim grudima. Međutim, oni pomažu kod jednog od najtežih zadataka kardiovaskularnog sistema: vraćanja krvi iz nogu nasuprot gravitaciji.
Srce pumpa krv bogatu kiseonikom kroz telo putem arterija. Nakon što stigne do nogu, ta krv mora da se vrati nazad kroz vene, gde je pritisak znatno niži. Za razliku od srca, vene ne mogu da proizvedu snažnu silu pumpanja.
Tu na scenu stupa mišićna pumpa listova.
Kada hodate, trčite ili podižete pete, mišići na poleđini donjeg dela nogu se kontrahuju. Ove kontrakcije pritiskaju obližnje vene i potiskuju krv unutar njih prema gore. Mali, jednosmerni ventili u venama sprečavaju da se krv između kontrakcija vrati dole prema stopalima. Svaki pokret pomaže joj da napravi još jedan korak bliže srcu.
Kada pumpa radi ispravno, ona pomaže u sprečavanju nakupljanja krvi u nogama. Kada to nije slučaj, ljudi mogu osetiti oticanje zglobova, bol u nogama ili osećaj težine. Loša funkcija ove pumpe takođe može doprineti dugotrajnim problemima sa venama.
Dokazi sugerišu da oslabljena pumpa listova može ukazati i na šire zdravstveno stanje osobe. U studiji iz 2020. godine, istraživači su analizirali medicinske kartone 2.728 odraslih osoba koje su bile podvrgnute vaskularnom testiranju u laboratoriji klinike Majo u Minesoti. Osobe sa oslabljenom funkcijom pumpe listova imale su veću verovatnoću da preminu tokom narednih godina. Nakon 10 godina, stopa smrtnosti bila je oko 6 procenata među onima sa normalnom funkcijom pumpe, u poređenju sa približno 18 procenata među onima sa oslabljenom funkcijom.
To ne znači da su slabi mišići listova direktno uzrokovali te smrtne ishode. Oslabljena pumpa može biti znak fizičke neaktivnosti, gubitka mišićne mase, problema sa zglobovima, bolesti koje utiču na nerve ili mišiće, ili generalno lošijeg zdravstvenog stanja.
Veća studija sa iste klinike Majo, objavljena 2024. godine, potvrdila je ovu povezanost.
Ovog puta, istraživači su pregledali gotovo 6.000 pacijenata. Otkrili su da je rizik od smrtnosti bio veći što je pumpa listova izbacivala manje krvi tokom kretanja. Oni sa najslabijom funkcijom pumpe imali su više nego dvostruko veći rizik od smrtnosti u odnosu na ljude čiji su listovi efikasno potiskivali krv.
I ova studija je bila posmatračkog karaktera (opservaciona). Ona ne dokazuje da će vežbanje listova produžiti nečiji život, a naučnici još uvek u potpunosti ne razumeju ovu povezanost.
Aktiviranje ove pumpe je jednostavno
Hodanje je najlakši način. Svaki korak kontrahuje mišiće listova i pomaže pomeranju krvi nagore. Trčanje, penjanje uz stepenice i učestalo podizanje na prste aktiviraju isti mehanizam.
Ljudi koji rade za radnim stolom treba da izbegavaju dugotrajno sedenje u istom položaju. Američko udruženje za srce preporučuje ustajanje i kratku šetnju bar jednom u sat vremena.
Kada ustajanje nije moguće, pomeranje skočnih zglobova gore-dole ili podizanje peta dok su prsti na podu može aktivirati mišiće listova.
Dugotrajno stajanje u mestu nije nužno bolja opcija. Bez kretanja, mišići ne stiskaju vene efikasno. Pravljenje nekoliko koraka, marširanje u mestu ili podizanje i spuštanje peta mogu održati pumpu aktivnom.
Redovno vežbanje takođe pomaže u očuvanju snage listova tokom starenja. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje najmanje 150 minuta fizičke aktivnosti umerenog intenziteta nedeljno (kao što je brzo hodanje), uz aktivnosti za jačanje mišića dva ili više dana u nedelji.
Uporne otekline ili iznenadni bol, crvenilo i toplota u jednoj nozi ne bi trebalo jednostavno pripisati dugom sedenju. To mogu biti simptomi krvnog ugruška i zahtevaju hitan medicinski pregled.
Prednosti koje prevazilaze cirkulaciju
Kretanje listova može doneti koristi koje prevazilaze samo srčanu cirkulaciju. U studiji iz 2022. godine, istraživači su testirali pokret u sedećem položaju koji aktivira kambalasti mišić (soleus), duboki mišić lista sposoban da radi duge periode bez zamora.
Tokom takozvanih „sklekova za soleus“ osoba drži prednji deo stopala na podu dok više puta podiže i spušta pete. Istraživači su otkrili da su kontinuirane kontrakcije povećale potrošnju energije mišića i pomogle telu da preradi glukozu i masti nakon obroka.
Naredna pilot-studija koja je obuhvatila samo 10 osoba sa predijabetesom otkrila je da je izvođenje ovog pokreta tokom dvosatnog testa tolerancije na glukozu smanjilo skok šećera u krvi za približno jednu trećinu u poređenju sa mirnim sedenjem.
Međutim, učesnici su izvodili pokret tokom dužih vremenskih perioda, a ne samo kroz nekoliko ponavljanja, a obe studije su bile malog obima. Nekoliko podizanja peta ispod radnog stola ne može zameniti šetnju, vežbe za celo telo niti neophodan medicinski tretman. Ipak, ova saznanja pružaju još jedan razlog više da ne provodite sate u potpunom mirovanju.
