JEZIKOMANIJA: Hvala lepo(a)
Malo je reči koje izgovaramo tako često kao „hvala”, a ipak i oko nje ume da nastane jezička nedoumica.
Da li je pravilno reći HVALA LEPO ili HVALA LEPA? U svakodnevnom govoru mogu se čuti oba oblika, ali oni nisu istog porekla niti se isto tumače.
Izraz „hvala lepo” danas je uobičajen i potpuno pravilan. Reč „lepo” u njemu ima prilošku vrednost i odnosi se na način na koji se zahvalnost izražava. Slično kažemo „lepo molim”, „lepo vas pozdravljam” ili „lepo sam vam rekao”. Zato „hvala lepo” možemo razumeti kao učtivo i srdačno zahvaljivanje.
Međutim, ni izraz „hvala lepa” nije jezička greška. On pripada starijem načinu izražavanja, u kojem se reč „hvala” osećala kao imenica ženskog roda. Pridev „lepa” tada se s njom slaže u rodu, broju i padežu.
Tako je „hvala lepa” zapravo skraćeno od nečega što bismo mogli razumeti kao „lepa hvala”.
Ovaj oblik danas zvuči pomalo starinski. Može se sresti u književnosti, starijim tekstovima, ali i u govoru onih koji su ga nasledili kao porodični izraz. Dakle, nije reč o izboru između pravilnog i nepravilnog oblika.
Oba su moguća, ali „hvala lepo” pripada savremenom, neutralnom i daleko češćem izražavanju. „Hvala lepa” nosi nešto više starinskog šarma i stilske osobenosti.
N. Mirković
