ЈЕЗИКОМАНИЈА: Хвала лепо(а)
Мало је речи које изговарамо тако често као „хвала”, а ипак и око ње уме да настане језичка недоумица.
Да ли је правилно рећи ХВАЛА ЛЕПО или ХВАЛА ЛЕПА? У свакодневном говору могу се чути оба облика, али они нису истог порекла нити се исто тумаче.
Израз „хвала лепо” данас је уобичајен и потпуно правилан. Реч „лепо” у њему има прилошку вредност и односи се на начин на који се захвалност изражава. Слично кажемо „лепо молим”, „лепо вас поздрављам” или „лепо сам вам рекао”. Зато „хвала лепо” можемо разумети као учтиво и срдачно захваљивање.
Међутим, ни израз „хвала лепа” није језичка грешка. Он припада старијем начину изражавања, у којем се реч „хвала” осећала као именица женског рода. Придев „лепа” тада се с њом слаже у роду, броју и падежу.
Тако је „хвала лепа” заправо скраћено од нечега што бисмо могли разумети као „лепа хвала”.
Овај облик данас звучи помало старински. Може се срести у књижевности, старијим текстовима, али и у говору оних који су га наследили као породични израз. Дакле, није реч о избору између правилног и неправилног облика.
Оба су могућа, али „хвала лепо” припада савременом, неутралном и далеко чешћем изражавању. „Хвала лепа” носи нешто више старинског шарма и стилске особености.
Н. Мирковић
