NISU KORACI I PULS Ova četiri faktora zaista ubrzavaju starenje, a mnogi ih potpuno zanemaruju
Pametni satovi, prstenje za praćenje sna i narukvice koje mere puls postali su svakodnevica, ali stručnjaci upozoravaju da zdravo starenje ipak ne zavisi od uređaja i takozvanog biohakinga. Četiri često zanemarena faktora mogu imati mnogo veći uticaj na organizam.
Mnogi danas koriste pametne satove za brojanje koraka, prstenje za analizu sna ili narukvice za merenje pulsa. Nosiva tehnologija i „optimizacija zdravlja“ sve su prisutniji, naročito među onima koji nastoje da prate svaki pokret i pronađu male promene koje bi mogle da im produže život.
Međutim, drugo godišnje istraživanje o zdravom starenju portala „U.S. News & World Report“, u kojem su učestvovala 63 stručnjaka, pokazalo je da su osnovne životne navike ipak važnije od takozvanog biohakinga.
Umesto usredsređivanja na broj koraka ili otkucaje srca, stručnjaci ističu redovno vežbanje, uravnoteženu ishranu i kvalitetan san, piše „EatingWell“, a prenosi Index.hr.
Iako ovi saveti zvuče poznato, istraživanje je izdvojilo i četiri oblasti koje se često zanemaruju, a mogu znatno da utiču na zdravo starenje.
Društvena izolacija
Velika većina stručnjaka koji su učestvovali u istraživanju saglasna je da je društvena izolacija, odnosno nedostatak trajnih i smislenih veza s drugim ljudima, najpotcenjeniji faktor koji ubrzava biološko starenje.
– Društvena izolacija narušava osećaj svrhe i ispunjenosti, ugrožava mentalno zdravlje, pojačava stres i kvari san. Sve oblasti života utiču jedna na drugu – objasnio je dr Dejvid Kac, jedan od učesnika istraživanja.
Kako je dodao, ukupan efekat takvog načina života često je neprimetan i podmukao, ali može da bude izuzetno štetan.
Istraživanja pokazuju da su društveno i intelektualno podsticajne aktivnosti povezane s boljim kognitivnim funkcijama kod starijih osoba. Nasuprot tome, izolacija i usamljenost povezuju se s manjom verovatnoćom za zdravo starenje.
Poremećen cirkadijalni ritam
Cirkadijalni ritam predstavlja prirodni ciklus spavanja i budnosti organizma. Iako se o kvalitetnom snu često govori u kontekstu dugovečnosti, posledice poremećaja samog ritma znatno ređe su tema.
Kako starimo, proizvodnja melatonina u organizmu može da se promeni, što otežava održavanje ustaljenog vremena odlaska na spavanje i buđenja.
Naučna istraživanja ukazuju na to da bi poremećen cirkadijalni ritam mogao da bude jedno od obeležja starenja, pa bi njegovo uspostavljanje moglo da pomogne u očuvanju zdravlja.
Redovna fizička aktivnost i izbegavanje obroka neposredno pre odlaska na spavanje mogu da doprinesu održavanju zdravog ritma. Ukoliko su potrebni lekovi ili drugi oblici terapije, treba ih uzimati isključivo po preporuci lekara.
Hronični stres
Stres je gotovo nemoguće potpuno izbeći. Ipak, sitni svakodnevni problemi, koji pojedinačno deluju beznačajno, vremenom mogu da se nagomilaju i prerastu u dugotrajan psihološki pritisak.
Istraživanja pokazuju da hronični stres može da doprinese biološkom starenju jer produžena izloženost stresu oštećuje ćelije i podstiče hronične upalne procese u organizmu.
Prepoznavanje malih stresora koji se ponavljaju tokom dana i pronalaženje načina da se njihov uticaj ublaži mogu dugoročno da pomognu u očuvanju zdravlja.
Toksini iz životne sredine
Mikroplastika i hemikalije koje ometaju rad hormona, poznate kao endokrini disruptori, takođe se svrstavaju među zanemarene faktore koji bi mogli da utiču na proces starenja.
Iako je svakodnevnu izloženost ovim materijama teško potpuno izbeći, ona se može smanjiti.
Stručnjaci savetuju da se hrana ne zagreva u plastičnim posudama, već da se za njeno čuvanje koriste staklene posude ili one od nerđajućeg čelika. Preporučuje se i ograničavanje upotrebe proizvoda koji sadrže poznate endokrine disruptore.
Određene hemikalije iz životne sredine mogu da utiču na biološke procese povezane sa starenjem, uključujući oksidativni stres i hronične upale.
Suplementi nisu zamena za zdrave navike
Iako su se stručnjaci usredsredili na četiri pomenuta područja, ukazali su i na druge važne faktore.
Dodaci ishrani nisu se našli među tri najvažnije navike za zdravo starenje – to su fizička aktivnost, ishrana i san. Ipak, 35 odsto anketiranih stručnjaka preporučuje multivitamine, dok 22 odsto savetuje uzimanje vitamina D.
Pre uvođenja bilo kog suplementa neophodno je posavetovati se s lekarom.
Kada je reč o zdravlju žena, stručnjaci su kao često zanemarene probleme izdvojili gubitak gustine kostiju i mišićne mase tokom perimenopauze i menopauze, kasno prepoznavanje srčanih oboljenja i neodgovarajuću primenu hormonske terapije.
Šta je najvažnije za zdravo starenje
Stručnjaci su saglasni da su osnovne zdrave navike važnije od biohakinga. Preporučuju kombinaciju kardio-treninga i vežbi snage tokom svake nedelje, kao i protivupalnu ishranu bogatu hranljivim materijama, poput mediteranske.
Za zdravlje je važan i kvalitetan san u trajanju od sedam do devet sati.
Posebnu pažnju treba posvetiti odnosima s drugim ljudima, jer održavanje bliskih i smislenih veza može da doprinese sporijem biološkom starenju.
Na kraju, ne treba preskakati preventivne preglede. Redovne kontrole i saradnja s lekarom omogućavaju praćenje zdravstvenih pokazatelja koji postaju sve važniji s godinama.
