PITAJTE, SASLUŠAJTE, PRUŽITE PODRŠKU! U Srbiji je prošle godine 556 ljudi izgubilo život, a jedna rečenica ponekad može da bude važna prekretnica

Iako stopa samoubistava u našoj zemlji opada i približna je globalnom proseku od 8,5 na 100.000 stanovnika, iza svake brojke ostaje ljudski život i priča koja je mogla da bude drugačija.

O ovoj temi posebno se govori 10. septembra, kada se obeležava Svetski dan prevencije samoubistva. Ovogodišnja tema „Menjamo narativ o samoubistvu“, koja se sprovodi treću godinu zaredom, prati poruku „Započni razgovor“.

U Severnobačkom okrugu stopa samoubistava prošle godine bila je 17,9 na 100.000 stanovnika. Samoubistvo je izvršilo 28 osoba, među kojima 19 muškaraca, odnosno 67,9 odsto. Najveći udeo, 28,6 odsto, činile su osobe starije od 65 godina, dok je 21,4 odsto bilo mlađe od 50 godina.

Posebno se izdvaja podatak da je čak 64,3 odsto osoba pripadalo radno aktivnom stanovništvu, uzrasta od 20 do 65 godina.

Zašto neko dođe do tačke na kojoj više ne vidi izlaz teško je svesti na jedan odgovor. Kako objašnjava prim. mr sc. med. dr Nada Kosić Bibić, specijalista socijalne medicine, samoubilačko ponašanje rezultat je više različitih faktora.

„Samoubilačko ponašanje je složeno, a faktori koji navode osobu da sebi oduzme život su brojni. Prisustvo mentalnih poremećaja, posebno depresije i poremećaja upotrebe alkohola, predstavlja značajan faktor rizika za samoubistvo“, navodi dr Kosić Bibić.

Uz to, važnu ulogu mogu imati usamljenost, društvena nepovezanost, gubitak bliske osobe, osećaj zarobljenosti i bezizlaznosti. Rizik mogu povećati i iskustva nasilja, zlostavljanja, sukoba, katastrofa i teških životnih gubitaka, kao i diskriminacija i drugi oblici društvene izolacije.

Ipak, postoje situacije u kojima se promene mogu primetiti. Čovek koji se povlači od porodice i prijatelja, izbegava društvo, pokazuje jaku uznemirenost ili nekontrolisani bes, ponaša se rizično, prekomerno koristi alkohol ili droge, ima probleme sa spavanjem ili nagle promene raspoloženja možda prolazi kroz ozbiljnu krizu.

Upravo tada ne treba čekati da druga osoba sama zatraži pomoć.

„Odvojite vreme da porazgovarate sa članovima porodice, prijateljem, kolegom ili čak strancem. To bi moglo da promeni tok njihovog života. Pazite na one koji se ne snalaze ili se bore i nemojte se plašiti da pitate osobu da li ima samoubilačke misli“, kaže dr Kosić Bibić.

Razgovor o samoubilačkim mislima ne povećava rizik, već može da otvori prostor da osoba kaže ono što je dugo držala u sebi. Prema podacima navedenim u materijalu, čak 80 odsto ljudi koji su izvršili samoubistvo prethodno je bilo u kontaktu sa lekarom primarne zdravstvene zaštite, dok je skoro polovina njih lekara posetila tokom meseca koji je prethodio smrti.

Zato je važno pitati, saslušati i ne osuđivati.

„Pitajte, saslušajte i pružite podršku. Pokazivanje empatije i potvrđivanje osećanja smanjiće uznemirenost kod osobe, neće je pogoršati. Ohrabrite osobu da traži pomoć i dalju podršku“, poručuje dr Kosić Bibić.

Svetski dan prevencije samoubistva ove godine zato ponovo stavlja razgovor u prvi plan. Nekada upozorenje nije glasno. Može biti u ćutanju, povlačenju ili rečenici da „više nema smisla“. Važno je da takve reči ne prođu neprimećeno.

U okviru obeležavanja ovog dana, 10. septembra u 20 časova građani mogu zapaliti sveću kraj prozora kao znak podrške prevenciji samoubistva, sećanja na one koji su izgubili život i podrške ljudima koji su preživeli pokušaj samoubistva.

S. Iršević