ПИТАЈТЕ, САСЛУШАЈТЕ, ПРУЖИТЕ ПОДРШКУ! У Србији је прошле године 556 људи изгубило живот, а једна реченица понекад може да буде важна прекретница

Иако стопа самоубистава у нашој земљи опада и приближна је глобалном просеку од 8,5 на 100.000 становника, иза сваке бројке остаје људски живот и прича која је могла да буде другачија.

О овој теми посебно се говори 10. септембра, када се обележава Светски дан превенције самоубиства. Овогодишња тема „Мењамо наратив о самоубиству“, која се спроводи трећу годину заредом, прати поруку „Започни разговор“.

У Севернобачком округу стопа самоубистава прошле године била је 17,9 на 100.000 становника. Самоубиство је извршило 28 особа, међу којима 19 мушкараца, односно 67,9 одсто. Највећи удео, 28,6 одсто, чиниле су особе старије од 65 година, док је 21,4 одсто било млађе од 50 година.

Посебно се издваја податак да је чак 64,3 одсто особа припадало радно активном становништву, узраста од 20 до 65 година.

Зашто неко дође до тачке на којој више не види излаз тешко је свести на један одговор. Како објашњава прим. мр сц. мед. др Нада Косић Бибић, специјалиста социјалне медицине, самоубилачко понашање резултат је више различитих фактора.

„Самоубилачко понашање је сложено, а фактори који наводе особу да себи одузме живот су бројни. Присуство менталних поремећаја, посебно депресије и поремећаја употребе алкохола, представља значајан фактор ризика за самоубиство“, наводи др Косић Бибић.

Уз то, важну улогу могу имати усамљеност, друштвена неповезаност, губитак блиске особе, осећај заробљености и безизлазности. Ризик могу повећати и искуства насиља, злостављања, сукоба, катастрофа и тешких животних губитака, као и дискриминација и други облици друштвене изолације.

Ипак, постоје ситуације у којима се промене могу приметити. Човек који се повлачи од породице и пријатеља, избегава друштво, показује јаку узнемиреност или неконтролисани бес, понаша се ризично, прекомерно користи алкохол или дроге, има проблеме са спавањем или нагле промене расположења можда пролази кроз озбиљну кризу.

Управо тада не треба чекати да друга особа сама затражи помоћ.

„Одвојите време да поразговарате са члановима породице, пријатељем, колегом или чак странцем. То би могло да промени ток њиховог живота. Пазите на оне који се не сналазе или се боре и немојте се плашити да питате особу да ли има самоубилачке мисли“, каже др Косић Бибић.

Разговор о самоубилачким мислима не повећава ризик, већ може да отвори простор да особа каже оно што је дуго држала у себи. Према подацима наведеним у материјалу, чак 80 одсто људи који су извршили самоубиство претходно је било у контакту са лекаром примарне здравствене заштите, док је скоро половина њих лекара посетила током месеца који је претходио смрти.

Зато је важно питати, саслушати и не осуђивати.

„Питајте, саслушајте и пружите подршку. Показивање емпатије и потврђивање осећања смањиће узнемиреност код особе, неће је погоршати. Охрабрите особу да тражи помоћ и даљу подршку“, поручује др Косић Бибић.

Светски дан превенције самоубиства ове године зато поново ставља разговор у први план. Некада упозорење није гласно. Може бити у ћутању, повлачењу или реченици да „више нема смисла“. Важно је да такве речи не прођу непримећено.

У оквиру обележавања овог дана, 10. септембра у 20 часова грађани могу запалити свећу крај прозора као знак подршке превенцији самоубиства, сећања на оне који су изгубили живот и подршке људима који су преживели покушај самоубиства.

С. Иршевић