KOLIKO DUGO ALKOHOL OSTAJE U ORGANIZMU? Evo šta sve utiče na to kada će nestati iz krvi
Nakon konzumiranja alkohola često je teško proceniti kada je on u potpunosti nestao iz organizma.
Vreme potrebno za njegovu razgradnju zavisi od niza faktora, pre svega od popijene količine, brzine unosa i individualnih metaboličkih procesa.
Ne postoji način da se metabolizam alkohola značajno ubrza, a jedini siguran put je dati telu dovoljno vremena da ga preradi, čime se dugoročno smanjuje opterećenje jetre, piše Health.com.
Kako telo prerađuje alkohol
Nakon unosa, alkohol se kroz sistem za varenje apsorbuje i ulazi u krvotok. U krvi se zadržava sve dok ga jetra ne razgradi i ukloni iz organizma. Glavni mehanizam razgradnje odvija se uz pomoć dva enzima koji razlažu molekul alkohola.
Ovi enzimi najpre pretvaraju alkohol u međuproizvode, a na kraju u vodu i ugljen-dioksid, koje telo potom izbacuje. Proces razgradnje zahteva vreme, pa što se brže pije, to je jetri potrebno više vremena da preradi unetu količinu.
Koncentracija alkohola u krvi
Koncentracija alkohola u krvi pokazuje njegov udeo u krvotoku. Ako je brzina unosa alkohola usklađena sa brzinom kojom ga jetra može razgraditi, njegova koncentracija u krvi ostaće niža.
Ako se pije brže nego što organizam stigne da ga preradi, koncentracija raste, a sa njom postaju izraženiji i efekti alkohola.
Test koncentracije alkohola u krvi najčešći je način merenja i može otkriti njegovo prisustvo do 12 sati nakon konzumiranja. Postoje i drugi krvni testovi koji mere supstance nastale razgradnjom alkohola. Oni se uglavnom koriste za proveru da li su osobe sa poremećajem upotrebe alkohola konzumirale alkohol u prethodnih nekoliko nedelja.
Faktori koji utiču na preradu alkohola
Način na koji telo reaguje na alkohol je individualan, ali nekoliko je ključnih faktora koji utiču na njegovu preradu.
Vrsta pića
Vrsta alkoholnog pića utiče na brzinu kojom će se alkohol apsorbovati u organizam. Pića sa većim udelom alkohola, poput žestokih pića, mogu brže povećati koncentraciju alkohola u krvi nego pića sa nižim udelom alkohola.
Lekovi
Pre konzumiranja alkohola neophodno je proveriti sa lekarom ili farmaceutom moguće interakcije sa lekovima koje osoba uzima.
Neki lekovi u kombinaciji sa alkoholom mogu povećati njegovu koncentraciju u krvi ili izazvati druge neželjene efekte. Alkohol takođe može uticati na način na koji telo prerađuje određeni lek i reaguje na njega.
Hrana
Konzumiranje hrane pre i tokom pijenja usporava apsorpciju alkohola. Obroci bogati ugljenim hidratima i mastima mogu usporiti taj proces, jer alkohol sporije prelazi u krvotok.
Lični faktori
Telesna građa, starost i biološki pol mogu uticati na reakciju organizma. Osobe sitnije građe i žene, na primer, u proseku mogu imati višu koncentraciju alkohola u krvi nakon iste količine pića u poređenju sa osobama veće telesne mase.
Osetljivost na alkohol može postojati nezavisno od ovih faktora, pa je važno poznavati reakcije sopstvenog tela.
Saveti za odgovornu konzumaciju
Za sigurniju konzumaciju preporučuje se da se unapred organizuje prevoz, bilo dogovorom sa vozačem koji neće piti ili korišćenjem javnog prevoza i taksija.
Korisno je jesti pre i tokom konzumiranja alkohola, kao i naizmenično piti alkoholna pića i vodu.
Takođe je važno proveriti sa lekarom moguće interakcije sa lekovima i informisati se o eventualnoj porodičnoj istoriji poremećaja povezanih sa alkoholom.
Pridržavanje ovih smernica može pomoći u smanjenju rizika povezanih sa konzumiranjem alkohola.