PAD BROJNOSTI ČAK 45 VRSTA Stanje populacija ptica selica sve ozbiljnije

Za njih ne postoje državne međe, samo putevi koji moraju da se pređu, da bi stigle do mesta gde se gnezde ili provode zimu. Ali taj put postaje sve opasniji, sudeći po novom izveštaju o Stanju populacija ptica u svetu, koji je predstavljen na Globalnom samitu o selidbenim putevima ptica, održanom u Najrobiju. 

Po ovoj studiji, populacije 45 odsto vrsta ptica selica je u opadanju, dok se svaka deveta vrsta suočava sa pretnjom od izumiranja. Posebno snažno odjeknula je vest da je tankokljuna carska šljuka proglašena – izumrlom. Ova vrsta poslednji put je zabeležena u Maroku 1995. godine, a u Srbiji još 1971. godine. Njen nestanak predstavlja prvo globalno izumiranje neke ptičje vrste na kopnenom području Evroazije i Afrike u poslednjih nekoliko vekova. Nažalost, za još šest vrsta potvrđeno je ili se sumnja da su nestale tokom poslednjih 150 godina.

Sa svakim takvim nestankom priroda ostaje bez jednog svog glasa koji je vekovima prelazilo iste predele. Zato, iza suvih brojki i naučnih procena ostaje pitanje koje je teško zanemariti: hoće li još neke od ptica koje danas gledamo na nebu jednog dana postojati samo na fotografijama? 

Najviše razloga za zabrinutost imaju ptice koje zavise od mora, šuma i priobalnih močvara, te se može reći da su među najugroženijima morske ptice i ptice močvarice, čija su prirodna staništa sve više izložena ljudskom pritisku. Uzroci su, kako navode stručnjaci, dobro poznati: invazivne vrste, intenzivna poljoprivreda, klimatske promene i neodrživ lov. Ptica može bezbedno da napusti svoje gnezdilište, ali da na putu ostane bez hrane, skloništa ili vode, jer  jedna nestala močvara, jedno uništeno odmorište ili promenjeno stanište mogu biti karika koja nedostaje u celom lancu. 

Selidbeni putevi ptica nisu samo linije iscrtane na kartama, već ogromne, povezane mreže staništa koje pticama omogućavaju da prežive. Od mesta gde se gnezde, preko područja na kojima se odmaraju i hrane tokom seobe, sve do zimovališta, svaka karika je važna. Dobra vest je da sadašnji uznemirujući rezultati mogu da se poprave kada ljudi deluju zajedno. Promene agrarnih, ribolovnih, i praksi upravljanja zemljištem duž celog selidbenog puta, već su pokazale da populacije ptica mogu da se oporave. Kao primer navodi se bela kanja, čije je opadanje zaustavljeno zajedničkim delovanjem više zemalja. Otvara se i nada da bi se ova vrsta u budućnosti ponovo mogla gnezditi u Srbiji.

Upravo Srbija u ovoj priči ima posebno mesto. Predstavnici Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije učestvovali su na pomenutom samitu, na kojem je potpisana Najrobijska deklaracija o selidbenim putevima ptica. Njome su se predstavnici vlada, naučne zajednice, nevladinih organizacija, organizacija za zaštitu prirode i finansijskih institucija obavezali na jaču saradnju u očuvanju ptica selica i njihovih staništa preko državnih granica. Kako ističe izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Milan Ružić, naša je obaveza da im obezbedimo bezbedan boravak i prelet i sačuvamo ključna staništa. Možda zato sledeći put kada pogledamo u nebo i ugledamo jato koje nestaje u daljini, ne treba da ga posmatramo samo kao lep prizor prirode. Zapitajmo se ima li to jato sutra gde da sleti. A odgovor na to pitanje zavisi i od nas.