OVO SU NAJZASTUPLJENIJE DELATNOSTI U SRBIJI U jednoj oblasti ima gotovo 40.000 registrovanih firmi A DA LI SE TU KRIJE I ZARADA?

Tek kada se broj preduzeća ukrsti sa prihodima i dobiti vidi se kolika je stvarna težina pojedinih delatnosti.

Podaci koje nam je dostavila bonitetna kuća CompanyWall pokazuju da se na vrhu liste ne nalaze možda očekivano trgovina, IT ili građevina. Najveći broj registrovanih subjekata nalazi se u delatnosti ostalih organizacija na bazi učlanjenja, u kojoj ih trenutno ima čak 39.087.

U 2025. godini ukupan prihod u ovoj delatnosti iznosio je 55,6 milijardi dinara, dok je dobit sa 3,19 milijardi u 2024. pala na 1,12 milijardi dinara u 2025. godini. Zaposlenih je bilo ukupno 7.371. Razlika između broja registrovanih subjekata i finansijskog obima poslovanja ovde je posebno velika, što pokazuje da broj registracija sam po sebi nije dovoljan pokazatelj veličine nekog biznisa.

Na drugom mestu po broju registrovanih poslovnih subjekata nalaze se konsultantske aktivnosti u vezi sa poslovanjem i ostalim upravljanjem. Ova delatnost ima 25.041 firmu u 2025, prema 17.538 u 2023, što predstavlja rast od oko 43 odsto za dve godine. Istovremeno je prihod porastao sa 186,7 na 248,9 milijardi dinara.

Međutim, dobit je pala sa 23,2 milijarde u 2023. na 12 milijardi u 2025. godini. Dakle, broj konsultantskih firmi i prihod rastu, ali se ukupna dobit gotovo prepolovila. Rast broja igrača na tržištu nije doneo i veću ukupnu zaradu.

Na trećem mestu je računarsko programiranje, takođe delatnost zasnovana na znanju, ali sa znatno drugačijom slikom poslovanja. U 2023. godini bilo je 15.717 firmi, a u 2025. čak 21.257. Prihod je porastao sa 434,1 na 524,9 milijardi dinara, dok je dobit povećana sa 21,2 na 27,9 milijardi. Za razliku od konsultantskih aktivnosti, ovde su istovremeno rasli broj firmi, prihod i dobit.

Razlika između ove dve delatnosti posebno je zanimljiva kada se uporedi njihov poslovni obim. Konsultantske aktivnosti imaju više firmi od programiranja, ali programiranje sa 21.257 subjekata ostvaruje 524,9 milijardi dinara prihoda, dok konsultanti sa 25.041 firmom imaju 248,9 milijardi. Drugim rečima, programiranje ima manje firmi, ali više nego dvostruko veći ukupan prihod.

Još izraženiji kontrast vidi se kada se pogledaju drumski prevoz tereta i frizerski i kozmetički saloni. Drumski prevoz tereta je sa 14.953 firme u 2023. stigao do 18.378 u 2025. godini, dok su prihodi dostigli skoro 488 milijardi dinara, a dobit 16 milijardi. Nasuprot tome, frizerski i kozmetički saloni imaju 15.499 registrovanih subjekata, ali su ukupni prihodi u 2025. iznosili svega 9,9 milijardi dinara, dok je zbirna dobit bila negativna, odnosno minus 51,8 miliona dinara. U 2023. godini ova delatnost je imala 56,3 miliona dinara dobiti.

Razlika postaje još očiglednija kada se ukupan prihod uporedi sa brojem registrovanih subjekata. Ako se prihod iz 2025. stavi u odnos sa brojem subjekata iz iste godine, frizerski i kozmetički saloni dolaze do oko 640.000 dinara prihoda po subjektu, dok je kod drumskog prevoza tereta taj iznos oko 26,5 miliona dinara. To je više od 40 puta veći prosečan prihod po registrovanom subjektu. Kod izgradnje stambenih i nestambenih zgrada razlika je još veća: 11.339 firmi ostvarilo je 751,8 milijardi dinara prihoda, odnosno oko 66,3 miliona dinara po subjektu.

Ovakva poređenja pokazuju da se iza sličnog broja registrovanih firmi mogu kriti potpuno različiti poslovni modeli i ekonomska težina. Veliki broj subjekata može značiti da je neka delatnost široko rasprostranjena među malim preduzetnicima, zato je za razumevanje strukture domaćeg biznisa važno pogledati ne samo koliko ima firmi, već i koliko prihoda i dobiti one zajedno stvaraju.

Još jedna važna razlika među najbrojnijim delatnostima vidi se kada se prihod uporedi sa zaradom. Rast prihoda ne znači automatski i rast dobiti, što pokazuju konsultantske aktivnosti, restorani, ali i trgovina.

Restorani i pokretni ugostiteljski objekti imaju gotovo 20.000 firmi, koje su u 2025. ostvarile 241,7 milijardi dinara prihoda i 6,78 milijardi dinara dobiti. Prihod je od 2023. do 2025. porastao sa 183,2 na 241,7 milijardi dinara, dok je dobit istovremeno pala sa 7,47 na 6,78 milijardi. To znači da je prihod rastao znatno brže od zarade, odnosno da veći promet nije doneo i veću ukupnu dobit.

Slična, ali još izraženija pojava vidi se kod nespecijalizovane trgovine na veliko. Sa 13.839 firmi ova delatnost nije među apsolutno najbrojnijima, ali po prihodu predstavlja jednog od najvećih igrača među delatnostima sa velikim brojem subjekata. U 2025. godini ostvareno je čak 1,45 biliona dinara prihoda. Istovremeno je dobit pala sa 51,2 milijarde dinara u 2023. na 38,5 milijardi u 2025. godini.

To pokazuje da se broj firmi i promet mogu povećavati, a da zarada ipak bude pod pritiskom. U trgovini je posebno važno koliko od ostvarenog prometa ostaje kompanijama nakon troškova, pa veliki prihod ne mora da znači i visoku profitabilnost.

Istovremeno, postoje i delatnosti kod kojih se rast broja firmi odvija zajedno sa rastom zarade. Računarsko programiranje je jedan od takvih primera: broj subjekata povećan je sa 15.717 na 21.257, prihod sa 434,1 na 524,9 milijardi dinara, a dobit sa 21,2 na 27,9 milijardi. Nasuprot tome, konsultantske aktivnosti su za dve godine dobile više od 7.500 novih subjekata, ali je ukupna dobit pala gotovo za polovinu.

Upravo zbog toga lista delatnosti sa najvećim brojem registrovanih firmi ne predstavlja samo rang-listu najzastupljenijih biznisa. Ona pokazuje i koliko različite mogu biti poslovne realnosti iza sličnog broja registrovanih subjekata.

Negde veliki broj firmi prati visok prihod i rast dobiti, negde prihod raste uz pad zarade, dok u pojedinim delatnostima veliki broj registrovanih subjekata postoji uz veoma mali poslovni obim.

Biznis.rs