ОВО СУ НАЈЗАСТУПЉЕНИЈЕ ДЕЛАТНОСТИ У СРБИЈИ У једној области има готово 40.000 регистрованих фирми А ДА ЛИ СЕ ТУ КРИЈЕ И ЗАРАДА?
Списак делатности са највећим бројем регистрованих фирми може да покаже у којој области је бизнис најраспрострањенији, али сам број субјеката не говори много о њиховој економској снази.
Тек када се број предузећа укрсти са приходима и добити види се колика је стварна тежина појединих делатности.
Подаци које нам је доставила бонитетна кућа CompanyWall показују да се на врху листе не налазе можда очекивано трговина, IT или грађевина. Највећи број регистрованих субјеката налази се у делатности осталих организација на бази учлањења, у којој их тренутно има чак 39.087.
У 2025. години укупан приход у овој делатности износио је 55,6 милијарди динара, док је добит са 3,19 милијарди у 2024. пала на 1,12 милијарди динара у 2025. години. Запослених је било укупно 7.371. Разлика између броја регистрованих субјеката и финансијског обима пословања овде је посебно велика, што показује да број регистрација сам по себи није довољан показатељ величине неког бизниса.
На другом месту по броју регистрованих пословних субјеката налазе се консултантске активности у вези са пословањем и осталим управљањем. Ова делатност има 25.041 фирму у 2025, према 17.538 у 2023, што представља раст од око 43 одсто за две године. Истовремено је приход порастао са 186,7 на 248,9 милијарди динара.
Међутим, добит је пала са 23,2 милијарде у 2023. на 12 милијарди у 2025. години. Дакле, број консултантских фирми и приход расту, али се укупна добит готово преполовила. Раст броја играча на тржишту није донео и већу укупну зараду.
На трећем месту је рачунарско програмирање, такође делатност заснована на знању, али са знатно другачијом сликом пословања. У 2023. години било је 15.717 фирми, а у 2025. чак 21.257. Приход је порастао са 434,1 на 524,9 милијарди динара, док је добит повећана са 21,2 на 27,9 милијарди. За разлику од консултантских активности, овде су истовремено расли број фирми, приход и добит.
Разлика између ове две делатности посебно је занимљива када се упореди њихов пословни обим. Консултантске активности имају више фирми од програмирања, али програмирање са 21.257 субјеката остварује 524,9 милијарди динара прихода, док консултанти са 25.041 фирмом имају 248,9 милијарди. Другим речима, програмирање има мање фирми, али више него двоструко већи укупан приход.
Још израженији контраст види се када се погледају друмски превоз терета и фризерски и козметички салони. Друмски превоз терета је са 14.953 фирме у 2023. стигао до 18.378 у 2025. години, док су приходи достигли скоро 488 милијарди динара, а добит 16 милијарди. Насупрот томе, фризерски и козметички салони имају 15.499 регистрованих субјеката, али су укупни приходи у 2025. износили свега 9,9 милијарди динара, док је збирна добит била негативна, односно минус 51,8 милиона динара. У 2023. години ова делатност је имала 56,3 милиона динара добити.
Разлика постаје још очигледнија када се укупан приход упореди са бројем регистрованих субјеката. Ако се приход из 2025. стави у однос са бројем субјеката из исте године, фризерски и козметички салони долазе до око 640.000 динара прихода по субјекту, док је код друмског превоза терета тај износ око 26,5 милиона динара. То је више од 40 пута већи просечан приход по регистрованом субјекту. Код изградње стамбених и нестамбених зграда разлика је још већа: 11.339 фирми остварило је 751,8 милијарди динара прихода, односно око 66,3 милиона динара по субјекту.
Оваква поређења показују да се иза сличног броја регистрованих фирми могу крити потпуно различити пословни модели и економска тежина. Велики број субјеката може значити да је нека делатност широко распрострањена међу малим предузетницима, зато је за разумевање структуре домаћег бизниса важно погледати не само колико има фирми, већ и колико прихода и добити оне заједно стварају.
Још једна важна разлика међу најбројнијим делатностима види се када се приход упореди са зарадом. Раст прихода не значи аутоматски и раст добити, што показују консултантске активности, ресторани, али и трговина.
Ресторани и покретни угоститељски објекти имају готово 20.000 фирми, које су у 2025. оствариле 241,7 милијарди динара прихода и 6,78 милијарди динара добити. Приход је од 2023. до 2025. порастао са 183,2 на 241,7 милијарди динара, док је добит истовремено пала са 7,47 на 6,78 милијарди. То значи да је приход растао знатно брже од зараде, односно да већи промет није донео и већу укупну добит.
Слична, али још израженија појава види се код неспецијализоване трговине на велико. Са 13.839 фирми ова делатност није међу апсолутно најбројнијима, али по приходу представља једног од највећих играча међу делатностима са великим бројем субјеката. У 2025. години остварено је чак 1,45 билиона динара прихода. Истовремено је добит пала са 51,2 милијарде динара у 2023. на 38,5 милијарди у 2025. години.
То показује да се број фирми и промет могу повећавати, а да зарада ипак буде под притиском. У трговини је посебно важно колико од оствареног промета остаје компанијама након трошкова, па велики приход не мора да значи и високу профитабилност.
Истовремено, постоје и делатности код којих се раст броја фирми одвија заједно са растом зараде. Рачунарско програмирање је један од таквих примера: број субјеката повећан је са 15.717 на 21.257, приход са 434,1 на 524,9 милијарди динара, а добит са 21,2 на 27,9 милијарди. Насупрот томе, консултантске активности су за две године добиле више од 7.500 нових субјеката, али је укупна добит пала готово за половину.
Управо због тога листа делатности са највећим бројем регистрованих фирми не представља само ранг-листу најзаступљенијих бизниса. Она показује и колико различите могу бити пословне реалности иза сличног броја регистрованих субјеката.
Негде велики број фирми прати висок приход и раст добити, негде приход расте уз пад зараде, док у појединим делатностима велики број регистрованих субјеката постоји уз веома мали пословни обим.
