BOSANCI IMAJU TAJNU ZA SOČNE ĆEVAPE Jedan sastojak pravi ogromnu razliku

Iako se svi pripremaju od mlevenog mesa i služe na sličan način, među njima postoje prepoznatljive razlike.

Banjalučki ćevapi posebno se izdvajaju oblikom jer se najčešće ređaju u karakteristične pločice spojene u nekoliko komada, dok su sarajevski i travnički najčešće oblikovani kao pojedinačni valjci.

„Banjalučke odlikuje to što se pet ćevapa nalazi u jednoj pločici, povezani su jedni s drugima. Sarajevski su svaki posebno. Travnički isto tako, ali je razlika u smeši. U travničke se dodaje jagnjetina, koja malo poveže smešu i čini razliku“, objasnio je svojevremeno za RTL ugostitelj Edin Hukanović.

Sarajevski ćevapi, koji su i najpoznatiji, pripremaju se od čiste junetine. Na kilogram junetine dodaje se najviše 10 odsto junećeg loja, a zatim so, biber i beli luk po želji, kao i mala kašičica sode bikarbone.

Smeša mora da se samelje čak dva puta kako ne bi ostale grudvice.

Upravo je soda bikarbona jedan od sastojaka koji, prema Hukanovićevim rečima, pravi razliku.

„Soda bikarbona je veoma bitna, ona malo napuhne taj ćevap pa bude sočniji“, napominje Hukanović.

Međutim, nije samo u sastojcima tajna dobrih ćevapa. Pripremljena smeša treba da odstoji u frižideru najmanje dva dana, a najbolji ćevapi, prema njegovim rečima, peku se na drvenom uglju.

Ako se pripremaju u tiganju, važno je da se tiganj prethodno naulji kako se ćevapi ne bi zalepili. Takođe, tiganj ne bi trebalo pokrivati.

„Uvek je potrebno tiganj nauljiti da se oni ne zalepe. I tiganj ne sme da bude pokriven. Jer kada ga pokrijete, para proizvodi vodu pa ćevap gubi na kvalitetu, biće kao kuvan“, kaže Hukanović.

U deo pripremljene smese mogu se dodati i mlevene ljute feferone, čime se dobijaju bosanski šiš-ćevapi.

Ćevapi se tradicionalno služe u lepinji namočenoj u goveđi temeljac, uz neizostavni luk.

„Ćevap mora biti lako svarljiv, ne sme teško da pada na želudac“, poručio je svojevremeno Hukanović.

Dnevno.hr