БОСАНЦИ ИМАЈУ ТАЈНУ ЗА СОЧНЕ ЋЕВАПЕ Један састојак прави огромну разлику

Иако се сви припремају од млевеног меса и служе на сличан начин, међу њима постоје препознатљиве разлике.

Бањалучки ћевапи посебно се издвајају обликом јер се најчешће ређају у карактеристичне плочице спојене у неколико комада, док су сарајевски и травнички најчешће обликовани као појединачни ваљци.

„Бањалучке одликује то што се пет ћевапа налази у једној плочици, повезани су једни с другима. Сарајевски су сваки посебно. Травнички исто тако, али је разлика у смеши. У травничке се додаје јагњетина, која мало повеже смешу и чини разлику“, објаснио је својевремено за РТЛ угоститељ Един Хукановић.

Сарајевски ћевапи, који су и најпознатији, припремају се од чисте јунетине. На килограм јунетине додаје се највише 10 одсто јунећег лоја, а затим со, бибер и бели лук по жељи, као и мала кашичица соде бикарбоне.

Смеша мора да се самеље чак два пута како не би остале грудвице.

Управо је сода бикарбона један од састојака који, према Хукановићевим речима, прави разлику.

„Сода бикарбона је веома битна, она мало напухне тај ћевап па буде сочнији“, напомиње Хукановић.

Међутим, није само у састојцима тајна добрих ћевапа. Припремљена смеша треба да одстоји у фрижидеру најмање два дана, а најбољи ћевапи, према његовим речима, пеку се на дрвеном угљу.

Ако се припремају у тигању, важно је да се тигањ претходно науљи како се ћевапи не би залепили. Такође, тигањ не би требало покривати.

„Увек је потребно тигањ науљити да се они не залепе. И тигањ не сме да буде покривен. Јер када га покријете, пара производи воду па ћевап губи на квалитету, биће као куван“, каже Хукановић.

У део припремљене смесе могу се додати и млевене љуте фефероне, чиме се добијају босански шиш-ћевапи.

Ћевапи се традиционално служе у лепињи намоченој у говеђи темељац, уз неизоставни лук.

„Ћевап мора бити лако сварљив, не сме тешко да пада на желудац“, поручио је својевремено Хукановић.

Дневно.хр