HARI VAREŠANOVIĆ pred koncert grupe „HARI MATA HARI” 17. oktobra na SPENS-u: Jedan CVET iz BAŠTE OSAMDESETIH
Hari Varešanović će sa grupom Hari Mata Hari nastupiti 17. oktobra 2026. godine u Velikoj dvorani SPENS-a, u okviru turneje „Hari 40”, kojom obeležava četiri decenije karijere.
Novosadskoj publici vraća se na dobro poznato mesto, na kojem je već priređivao velike i emotivne koncerte. Jedan od njih bio je i nastup 14. februara 2017. godine, kada se u dvorani okupilo oko 3.000 ljudi.
Pred novi susret sa Novosađanima, Hari govori o publici koja ga prati decenijama, mladima koji danas pevaju njegove stare hitove, pesmama koje su nadživele vreme i repertoaru u koji je teško smestiti sve ono što je nastalo tokom 40 godina karijere.
Na SPENS-u ste već imali velike i emotivne koncerte. Šta vam je ostalo u sećanju sa prethodnih nastupa u Novom Sadu?
– U Novom Sadu je uvek bilo mnogo ljudi i posebne energije. Moje pesme publiku podsećaju na neka lepa vremena i mislim da upravo zato postoji ta jaka emocija. Ljudi i dalje vole muziku osamdesetih, a ja sam, kako volim da kažem, jedan cvet iz te bašte koji još vole da mirišu. Kad vas publika voli i zna vaše pesme, sve je mnogo lakše. Tada je najvažnije samo da se sretnemo.
Koncert nosi naziv „Kad dođe oktobar”, po jednoj od vaših najpoznatijih pesama. Zašto je baš ta pesma postala svojevrsni simbol ovog nastupa?
– Koncert je 17. oktobra, pa se naziv „Kad dođe oktobar” nekako prirodno nametnuo. To je i jedna od mojih najpoznatijih i najdražih pesama. Sama turneja, kojom obeležavamo 40 godina karijere, nosi naziv „Hari 40”.
Pesme poput „Strah me da te volim”, „Prsten i zlatni lanac”, „Baš ti lijepo stoje suze” i „Lejla” pevaju danas i generacije koje nisu bile rođene kada su nastale. Čemu pripisujete njihovu dugovečnost?
– Mislim da se ta muzika jednostavno prenosila iz kuće. Roditelji su je slušali, deca su je čula i zavolela. Bez obzira na to koliko je muzika u međuvremenu išla napred i menjala se, te pesme su pronašle put i do mlađih generacija. Danas na mojim koncertima nije samo moja generacija, već ima mnogo ljudi od 25 godina pa naviše. Muzika se prenosi, emituju je i radio-stanice koje neguju zvuk osamdesetih, a publika na kraju sama bira ono što joj se dopada.
Kada danas pravite repertoar za koncert, koliko je teško izabrati pesme iz karijere duge 40 godina? Postoji li neka koju publika jednostavno ne dozvoljava da izostavite?
– Imam oko 16 albuma i toliko pesama da bi se od njih moglo napraviti nekoliko koncerata. Zato biramo one najuspešnije, ono što publika najviše voli i očekuje da čuje. Ipak, uvek ostane nešto što bih voleo da uvrstim, a nema dovoljno vremena. Ima pesama za koje jednostavno ne znam gde bih ih „ugurao”. Ali, hvala Bogu, lepo je imati taj problem i mnogo dobrih pesama između kojih treba birati.
Pevao još pre polaska u školu
Hari Varešanović odrastao je u sarajevskom naselju Vratnik, u porodici u kojoj je muzika bila deo svakodnevice. Njegov deda Mehmed Aga Varešanović bio je poznati pevač sevdalinki i svirao je violinu, a Hari je kasnije govorio da je upravo od njega nasledio ljubav prema muzici. Pevao je još kao dečak, a prvi javni nastup imao je pre nego što je krenuo u školu, u Domu kulture na Vratniku. Već sa šest godina počeo je da svira gitaru, a nekoliko godina kasnije pevao je u grupi „Omi”, potom i u sastavu „Sedam šuma”. Kao srednjoškolac snimio je i prvu pesmu „Zašto da ne uzmem nju”, a kasnije se potpuno posvetio muzičkoj karijeri.
Da li vas više raduje kada u publici vidite ljude koji vas prate decenijama ili kada primetite veoma mlade koji znaju vaše pesme od prve do poslednje reči?
– Drago mi je i jedno i drugo, ali možda mi je ipak posebno kada vidim mlađe ljude koji znaju te pesme. Lepo je kada shvatite da ih vole generacije koje nisu ni bile rođene u vreme kada su nastajale.
Šta Novosađani 17. oktobra mogu da očekuju na SPENS-u – pre svega veliki muzički vremeplov i nostalgiju ili ćete ih iznenaditi i nečim što od Harija Mata Harija do sada nisu videli?
– Repertoar će činiti naše najlepše i najpoznatije pesme, ali će neke od njih dobiti novo ruho. Biće drugačije i bogatije aranžirane, pa će i atmosfera biti nešto drugačija. Dakle, pesme koje publika voli i poznaje, ali predstavljene na malo nov način.
N. Mirković
„Lejla” za istoriju
Hari Varešanović muzičku karijeru gradi još od sedamdesetih godina, a grupu Hari Mata Hari osnovao je sredinom osamdesetih. Tokom decenija iza njega su ostali brojni albumi i pesme koje su postale nezaobilazan deo regionalne pop scene – od „Strah me da te volim”, „Prsten i zlatni lanac” i „Kad dođe oktobar”, do „Baš ti lijepo stoje suze”.
Jedan od najvećih međunarodnih uspeha ostvario je 2006. godine, kada je sa pesmom „Lejla” predstavljao Bosnu i Hercegovinu na „Pesmi Evrovizije” u Atini. Hari Mata Hari tada je osvojio treće mesto sa 229 bodova, što je i dalje najbolji plasman Bosne i Hercegovine u istoriji ovog takmičenja.
