JEZIKOMANIJA: Jer, je l’ ti to ozbiljno?
Sve češće, i svakodnevno, čujemo pitanja: „Jer dolaziš večeras?”, „Jer si završio posao?”, „Jer imaš vremena?” U njima je reč JER upotrebljena pogrešno.
JER je veznik kojim se kazuje uzrok i ima značenje – zato što. Kažemo: „Nisam došao jer sam bio bolestan” ili „Požurio je jer je kasnio”. Zato pitanje „Jer dolaziš?” u standardnom jeziku nije pravilno. Trebalo bi reći: „Je l’ dolaziš?”, odnosno, u standardnijem obliku, „Da li dolaziš?” ili „Dolaziš li?”
Do zabune najverovatnije dolazi zbog sličnog izgovora oblika JE L’ i reči JER. U brzom govoru granica između njih lako se izgubi.
Kada se tome doda navika da pišemo onako kako čujemo, greška se brzo preseli i u pisani jezik. Tako se „jer” postepeno pretvara u neku vrstu upitne rečce, iako to nije njegova uloga. Važno je, međutim, razlikovati značenje ovih oblika.
Kada možemo da zamenimo reč sa ZATO ŠTO, upotrebićemo JER.
„Ostao sam kod kuće jer pada kiša” – dakle: zato što pada kiša.
Ako postavljamo pitanje na koje očekujemo odgovor „da” ili „ne”, treba nam DA LI, LI ili razgovorno JE L’. „Da li pada kiša?”, „Pada li kiša?” ili „Je l’ pada kiša?” Ne i: „Jer pada kiša?”
Kad sledeći put poželimo da pitamo nekoga dolazi li, setimo se jednostavnog pravila. JER objašnjava razlog, a JE L’ postavlja pitanje.
N. Mirković
