ЈЕЗИКОМАНИЈА: Јер, је л’ ти то озбиљно?
Све чешће, и свакодневно, чујемо питања: „Јер долазиш вечерас?”, „Јер си завршио посао?”, „Јер имаш времена?” У њима је реч ЈЕР употребљена погрешно.
ЈЕР је везник којим се казује узрок и има значење – зато што. Кажемо: „Нисам дошао јер сам био болестан” или „Пожурио је јер је каснио”. Зато питање „Јер долазиш?” у стандардном језику није правилно. Требало би рећи: „Је л’ долазиш?”, односно, у стандарднијем облику, „Да ли долазиш?” или „Долазиш ли?”
До забуне највероватније долази због сличног изговора облика ЈЕ Л’ и речи ЈЕР. У брзом говору граница између њих лако се изгуби.
Када се томе дода навика да пишемо онако како чујемо, грешка се брзо пресели и у писани језик. Тако се „јер” постепено претвара у неку врсту упитне речце, иако то није његова улога. Важно је, међутим, разликовати значење ових облика.
Када можемо да заменимо реч са ЗАТО ШТО, употребићемо ЈЕР.
„Остао сам код куће јер пада киша” – дакле: зато што пада киша.
Ако постављамо питање на које очекујемо одговор „да” или „не”, треба нам ДА ЛИ, ЛИ или разговорно ЈЕ Л’. „Да ли пада киша?”, „Пада ли киша?” или „Је л’ пада киша?” Не и: „Јер пада киша?”
Кад следећи пут пожелимо да питамо некога долази ли, сетимо се једноставног правила. ЈЕР објашњава разлог, а ЈЕ Л’ поставља питање.
Н. Мирковић
